Natela Boltjanskaja: U današnjoj emisiji Lični stav naš gost je književnik i satiričar Viktor Šenderovič. Dobar dan Viktore Anatolijeviču.
Viktor Šenderovič: Dobar dan. Iznenadili ste me sa onim „satiričar“.
Natela Boltjanskaja: Zašto? Juče smo slušali vaš javni nastup i, između ostalog, se više puta slatko nasmejali. Naš razgovor bih želela da započnem vašim komentarom na poslednju poruku predsednika, a posebno na njegov osvrt o opštedostupnoj, javnoj televiziji. Kako vam se dopadaju ove nove predsednikove ideje?
Viktor Šenderovič: Mislim da to ovog trenutka nije najvažnije. Ono što je važno, to je da mi danas živimo u zemlji u kojoj na sreću (ili na nesreću) apsolutno nikoga više ne interesuje šta govori njen predsednik. On je samog sebe do te mere obezvredio, da je na kraju praktično postao prazno mesto u vremenu i prostoru, i kada se sa tog praznoga mesta ponekad i začuje nekakav šum, na to više niko ne obraća ama baš nikakvu pažnju. Svi već znaju da Medvedev ni u kom slučaju više neće biti predsednik, a da iz tamom i maglom obavijene bliže budućnosti viri neko koga još uvek ne vidimo sasvim jasno. To može da bude i Putin, a može da bude i neko drugi. I zato, sve to što je on govorio pred novim sazivom Dume i svima ostalima, za nas ima taman toliki istorijski značaj kao i obećanje Hruščova da će 1980. nastupiti komunizam ili, recimo primer iz mnogo bliže prošlosti, obećanje Vladimira Vladimiroviča o udvajanju bruto nacionalnog dohotka. Sva ta obećanja, svi ti navodni programi nemaju apsolutno nikakav značaj. No iz ovog nastupa se nazire jedna druga simptomatična stvar koja svedoči o tome da su oni najzad…
Natela Boltjanskaja: „Oni“? Koji su to oni? Može li malo konkretnije?
Viktor Šenderovič: Obojica.
Natela Boltjanskaja: A, obojica. Sad razumem.
Viktor Šenderovič: Dakle da su obojica, svaki na svoj način, odjednom progovorili ljudskim glasom, kao onaj tvrdoglavi magarac iz one poznate priče. Odjednom su počeli da govore o stvarima o kojima mi već godinama govorimo: narode dosta je bilo, dajte da uvedemo izbore, dajte slobodnu televiziju, dajte ovo, dajte ono… Sada odjednom oni govore: mi ćemo sve to da sprovedemo! A mi ih slušamo (Putina u TV nastupu i Medvedeva u njegovoj poruci), i kada njihove reči prevedemo u dejstvo, postaje nam svima jasno da se oni prave kao da se ništa nije dogodilo. Oni se prave kao da i dalje rukovode ovom zemljom.
Natela Boltjanskaja: Čekajte, malo. Oni u svojim nastupima ipak koriste različitu retoriku.
Viktor Šenderovič: Ne, ne slažem se. Retorika je ista. Samo je stepen neuvijenog bezobrazluka različit. Dmitrij Medvedev govori kako oni neće dozvoliti (ne sećam se tačnog citata) da se provokatori uvuku među ruski narod, kako je primećen „strani uticaj“ i tome slično. Nije šija nego vrat. Ali to nije važno. Nećemo se sada baviti time. Važno je to da se oni prave kao da se ništa nije dogodilo i da oni, kao i do sada, rukovode ovom zemljom, da se oni i dalje prave kao da su oni ti koji diktiraju dnevni red. Kao, „do sada smo vas vodili na jednu stranu, a od sada ćemo vas voditi na drugu“.
Natela Boltjanskaja: Nedavno smo čuli kako je Jedinstvena Rusija objavila da planirane reforme Medvedeva nisu izazvane mitingom na Bolotnom trgu, ali će ipak po hitnom postupku biti sprovedene. Nije li to ipak konkretna poruka od strane vlasti?
Viktor Šenderovič: Ma nije valjda! Kako ono rekoše? „Nisu izazvane mitingom na Bolotnom“! Oni su se do ovog mitinga sasvim drugačije ponašali. A sada su se iznenada pokrenuli. Eno gde jedino-rus Semago, već trči ispred rude i iz sveg glasa viče: „Majka mi je kovač, a otac pralja. Dole samodržavlje!“ On je već i svoju sopstvenu partiju optužio za veleizdaju, no partijsku knjižicu ne vraća. Poslednjih dana i Tina Kandelaki govori takve stvari koje se čak ni ja nisam usuđivao da govorim. Odjednom su svi postali strašno hrabri. A ja sam još davno pre 4. decembra (datum poslednjih izbora) pisao da će oni što su najdublje lizali biti kolovođe budućeg otpora. To upšte nije bilo teško predvideti. To je prosto stvar iskustva. I opet ponavljam. Najvažnije je razumeti to da će oni sada, šta god da se desi, uporno pokušavati da stvore utisak da su oni ti koji diktiraju tok događaja. A tok događaja u stvari diktiramo mi. Mi smo ti koji propisuju dnevni red i kakva će biti budućnost naše zemlje zavisi isključivo od toga koliko desetina hiljada ljudi će izaći na Trg Saharova 24. decembra. Ako se njihov broj bude merio stotinama hiljada, to znači da nas čekaju veoma značajne promene. Sve što se može postići zavisiće od našeg brojčanog stanja, od naše upornosti, dakle od nas samih i od stepena naše zrelosti, od našeg umeća da odolimo policijskim trikovima ometanja i njihovoj stalnoj kriminalnoj delatnosti. Jer sve što su oni činili mesec dana pre izbora i tokom izbora, bio je čist kriminal. Počev od lažnih birača koje su se vozili s jednog biračkog mesta na drugo i vulgarnog falsifikovanja, pa sve do rušenja internet sajtova i grubog mešanja u lične živote ljudi. Njihov je sav instrumentarij isključivo kriminalni. Kada se broj onih što protestuju meri hiljadama, onda je to jedna vrsta razgovora, desetinama hiljada – druga, a stotinama hiljada – sasvim treća. I samo od toga zavisi kako će izgledati naš dnevni red i kojom će brzinom, sitnim brzim koracima, oni pretrčati na stranu demokratije. Njih treba podsticati. I evo, mi ih sada podstičemo. Petog decembra smo ih podstakli, desetog ponovo, a ako ih 24. još jače postaknemo, oni će još brže trčati svojim nožicama. A kasnije, kada nas bude ne desetak, već stotinak hiljada mirnih i upornih građana, tek tada ćemo biti u stanju da vratimo na društvenu scenu normalni koordinatni sistem, što zapravo znači da partija koja je izgubila podršku stanovništva mora da ode.
Natela Boltjanskaja: Kuda?
Viktor Šenderovič: U božju mater.
Natela Boltjanskaja: A kako?
Viktor Šenderovič: Kada su Leha Valensu pitali „A šta ćemo s komunistima? Kuda s njima?“ on im je odgovorio „U dupu“. To je na poljskom. I mi ćemo postupiti otprilike tako. Kuda, to je pitanje od drugorazrednog značaja. Važno je da partija koja je izgubila izbore mora da ode.
Natela Boltjanskaja: Na mesto koje im Leh Valensa preporučuje?
Viktor Šenderovič: Ne. Bilo kuda, bilo gde. Njima sledi naznačeno mesto samo u slučaju da žele da uzurpiraju vlast. A u slučaju kada partija koja je izgubila izbore mirno odlazi s političke scene, molim lepo – izvolte, eno tamo je izlaz.
Natela Boltjanskaja: Tako mirno, kako vi to opisujete, oni već nisu otišli.
Viktor Šenderovič: Da, vi ste u pravu. I ovo je sada poslednja šansa da se ova banda, polako, na prstima išunja s vlasti. Još pre godinu i po dana sam im na svom blogu predlagao dnevni red o tome da se dogovorimo sledeće: pod kojim uslovima će se oni polako, na prstima, povući sa vlasti. U međuvremenu su oni doživeli pravi debakl. Oni danas više ni u jednom društvenom sloju nemaju nikakvu podršku i sada je kucnuo poslednji čas da se s nama dogovore o mirnom napuštanju vlasti. Kad kažem „s nama“, ja imam u vidu sve nas u najširem mogućem dijapazonu, nas od Novodvorske do Krilova.
Natela Boltjanskaja: Znači miran rasplet je još uvek moguć?
Viktor Šenderovič: Da, još uvek je moguće da se mirno rastanemo. I ovo je veoma važan trenutak za njih. Sada je za njih veoma važno da to stvarno shvate. Jer problem nije u tome što su to zločinci. Ta je konstatacija prosto notorna činjenica. Problem je u tome što su oni – kako nam je pokazala direktna TV linija s Vladimirom Vladimirovičem – neadekvatni. On je neadekvatan i to je ono što je opasno. Sudeći po njegovoj intonaciji, on stvarno ne razume šta se oko njega događa. On nije političar, niti je to ikada bio. On nikada nije imao potrebu da stekne našu naklonost, da analizira naše raspoloženje. Uvek mu je sve bilo pod rukom: ovde Ernst i Dobrodejev (TV), ovde Čajka (tužilaštvo), ovde Lebedev i Jegorova (sudstvo), ovde Čurov (CIK), ovde Nurgalijev (MUP). Sve je pod kontrolom i on, istinu govoreći, nema nikakve potrebe da računa na nas. Ništa ga ne navodi na to da nas primeti, da razume da mi uopšte postojimo. I odjednom postaje jasno da mi u stvari postojimo, i da je naše mišljenje suštinski važno. On naravno i dalje ne razume, no celim bićem oseća da nešto nije u redu i počinje da se ponaša opasno, kao napadnut pacov samog sebe sateruje u ćošak. A pacov sateran u ćošak iz te zamke bez krvi ne izlazi.
Uzgred, u današnjoj replici nam je Medvedev saopštio da je Rusiji nužna demokratija, a ne haos. Da, Dmitrij Anatolijeviču, potpuno ste u pravu. Nama je demokratija stvarno neophodna. I ta bi se demokratija sastojala u tome da vi, pošto ste izgubili, napustite to mesto na kome sada sedite. Uostalom vas niko na to mesto nije ni birao. Vi ste dovedeni i na njega postavljeni, a ta vrsta procedure se izborima nikako ne bi mogla nazvati. Zato vi treba da sednete za okrugli sto, i da se s nama dogovorite o tome kako da polako, korak po korak, oprezno napustite svoje radno mesto predsednika. Kao što je to svojevremeno učinio Jaruzelski.
Natela Boltjanskaja: Ne čini li vam da ti mitinzi, mada su dosta ozbiljno podržani internetom, ipak neće uroditi plodom? Revolucije uvek počinju sa štrajkovima.
Viktor Šenderovič: Niti je ovo (ne daj bože) revolucija, niti sam ja nekakav revolucionar. Ovde je reč o pokušaju otmice vlasti i mi smo ljudi koji nastoje na tome da se poštuje zakon. Mi s naših govornica glasno pokušavamo da viknemo: „Hej, gospodine Čajka! Hej, gospodine Nurgalijev! Partija Jedinstvena Rusija pokušava da ukrade vlast, da izvrši državni udar! I njihov plan je skoro uspeo! Da li ste i vi možda saučesnici? Jer ako jeste, u bližoj budućnosti ćemo to imati u vidu! A ako niste, javite nam se nekako! Ili ćemo zajedno uspostaviti zakon, ili ćemo računati da ste i vi u talu!“
Natela Boltjanskaja: I za kraj, pitanje jednog našeg slušaoca. Oni verovatno takođe o nečem razmišljaju. Možda će smisliti neke ustupke koji će sigurno sprečiti da se ne desi najgore.
Viktor Šenderovič: Ja se iskreno nadam da će oni promeniti žanr i da će pokušati da smisle nešto što nije kriminalno. Jer sva njihova dosadašnja rešenja i svi dosadašnji postupci, mogu se svrstati samo u običan kriminal.
Deo emisije Lični stav Viktora Šenderoviča, Radio Eho Moskve 22.12.2011.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 24.12.2011.
