Prečica ministra Dačića

 

 
Priznajem da ne razumem slučaj Nikolaidis, a još manje iz njega izveden slučaj Ugričić, izuzev što shvatam da se radi o buri u čaši vode.

Međutim, zabrinjava me slučaj Dačić. On je, naime, nedavno dao izjavu prema kojoj (1) napis Nikolaidisa predstavlja krivično delo terorizma, (2) Ugričićev potpis na apelu Foruma pisaca predstavlja pomaganje terorizma, pa da shodno tome (3) Ugričić treba da snosi zakonske posledice za svoje delo, to jest (4) treba da se nađe u zatvoru.

Ako su to mišljenje i ocena Ministra policije, onda su oni pogrešni. Ali za to ni po jada, Ivica Dačić nije pravnik.

Stvar je u tome što je ministar Dačić Ustavom i Zakonom ovlašćen da to svoje mišljenje izrazi jedino u krivičnoj prijavi koju bi protiv Ugričića podneo nadležnom Tužilaštvu, obaveštavajući ga da je – po mišljenju policije – izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. I to bi morao biti kraj aktivnostima policije i njenog ministra.

Nadležni državni organ, a to je Tužilaštvo, bi onda odlučio šta će s tom prijavom, da li da je odbaci ili procesuira. U potonjem slučaju bi eventualno, shodno svojoj oceni, podigao i optužnicu. A onda bi sud odlučio da li je ta optužnica osnovana ili ne. Pa ukoliko jeste, delo bi kvalifikovao i počiniocu odredio kaznu. Možda i kaznu zatvora.

Dačića sve to zamara. Mnogo je, brate, komplikovano. Može on to sve sam. Da delo kvalifikuje i odmah propiše kaznu zatvora. Nije džabe ministar.

To se zove uzurpacija ovlašćenja ili pritisak izvršne vlasti na pravosuđe, teško narušavanje osnovnih ustavnih principa. To je ono što nam godinama spočitava Evropska unija. Izgleda da ministar policije nikada nije čitao Ustav dalje od preambule.

 
Peščanik.net, 20.01.2012.

Rođen 1937. u Beogradu, završio Pravni fakultet u Beogradu 1961. Iste godine upisan u Advokatsku komoru Beograda. Partner u porodičnoj advokatskoj kancelariji koju je osnovao njegov otac, Miodrag Popović, 1933. Bavio se uglavnom krivičnim odbranama. Od 1965. radio na velikom broju slučajeva tzv. „političke delikvencije“, kao i na zastupanju izdavača čije su novine i knjige bile zabranjivane. Pokretač brojnih zakonodavnih inicijativa za izmenu represivnih zakona iz oblasti slobode izražavanja u periodu 1977-1990. Godine 1976. izabran za člana osnivača (founding member) Svetske asocijacije pravnika, 1990. za predsednika Nezavisne komisije za ispitivanje iseljavanja Srba sa Kosova i predsednika Evropskog pokreta u Jugoslaviji; 1990-1991. pokretač i većinski vlasnik nedeljnika Vreme; 1993-94. član upravnog odbora Fonda za humanitarno pravo u Beogradu; 1992-1994. član savetodavnog odbora (Advisory Board) Helsinškog komiteta za ljudska prava u Njujorku, dobitnik nagrade Vladavina prava (Rule of Law Award) njujorške sekcije ABA (American Bar Association) za 1993. godinu. Autor knjiga: Kosovski čvor (sa grupom autora), 1990; Put u varvarstvo, 2000, Tačka razlaza (zbornik), 2002, Poslednja instanca, 2003, War and Change in the Balkans (zbornik), Cambridge University Press, 2005; Nezavršeni proces, 2007; One gorke suze posle, 2010, kao i brojnih članaka na stručne i političke teme u domaćim i stranim časopisima i novinama.