• A A A
  • |
     

    Glas nepoverenja Evropi

    | 22/04/2012

     
    Nemačka i Francuska su ovog puta ozbiljne. Tokom sastanka ministara unutrašnjih poslova Evropske unije, koji će se održati sledeće nedelje, ove dve zemlje planiraju da iniciraju diskusiju o ponovnom uvođenju nacionalnih graničnih kontrola unutar šengenske zone. Prema pisanju nemačkih dnevnih novina Süddeutsche Zeitung, nemački ministar unutrašnjih poslova, Hans Peter Fridrih i njegov francuski kolega, Klod Žean, sročili su svojim kolegama pismo, u kome traže da se vladama zemalja ponovo dozvoli kontrola granica kao ultima ratio – dakle, kao krajnja mera – „i u ograničenom vremenskom periodu“. Period koji predlažu je navodno trideset dana.

    Naravno da je korišćenje fraza poput ultima ratio i „u ograničenom vremenskom periodu“ smišljeno kako bi ove mere zvučale razumno i primereno. Uostalom, u pitanju je samo povremena granična kontrola, u periodu od najviše trideset dana. Ništa o čemu treba brinuti, zar ne?

    Međutim, ovaj predlog nije bezopasan i Evropu bi vratio decenijama unazad. Od 1995. godine, građani šengenske zone navikli su da slobodno putuju unutar granica kontinentalne Evrope. Uz zajedničku valutu – evro – sloboda kretanja je verovatno najsnažniji simbol evropskog jedinstva. Štaviše, za mnoge ljude sloboda kretanja je upravo ono što ovu apstraktnu ideju čini opipljivom.

    Dovesti ovaj uspeh u pitanje danas, u stvar znači izglasati nepoverenje Evropi. Činjenica da ovaj predlog stiže u jeku predsedničke kampanje u Francuskoj čini ga još sumnjivijim. Sateran uz zid, francuski predsednik Nikola Sarkozi pokušava da se predstavi kao političar sa čvrstim stavovima prema emigrantima. Ipak, ako pogledate njegovu partijsku pripadnost – član je Hrišćanske socijalne unije (CSU) desnog centra, a sestrinska partija mu je bavarska Hrišćanska demokratska unija (CDU) Angele Merkel – ovakav potez teško će vas iznenadati.

    I pored toga, nemački ministar unutrašnjih poslova ipak mora da odgovori na pitanje šta je bio razlog da promeni svoj stav. Da podsetim, kada je Danska prošle godine objavila da ponovo uvodi granične kontrole, on je bio taj koji je upozoravao da ovakav potez može da baci senku na slobodu kretanja. A sada i on igra ovu populističku igru.

    Naravno da šengenski sistem nije savršen. Sa širenjem Evropske unije ka istoku, njene spoljašnje granice postale su sve poroznije. Problemi su dobro poznati: Grčka nedovoljno čuva svoju granicu sa Turskom, dok Italija dozvoljava izbeglicama da nastave svoje putovanje u susedne zemlje. Ovakvo ponašanje krši Šengenski sporazum, koji podrazumeva da emigrante treba da zbrinjava zemlja u koju stižu.

    Pa ipak, oba pomenuta problema mogu se rešiti bez razvodnjavanja principa slobode kretanja. Zemlje mogu pojačati zaštitu granica i naći bolji metod razmeštanja izbeglica unutar Evropske unije. Sve što je potrebno da se preduzmu ovakve mere jeste politička volja. Ograničavanje slobode koju pruža Šengen je poslednja stvar koja je u ovom trenutku potrebna Evropi, imajući u vidu da je kriza evra već izvršila veliki pritisak na evropsko jedinstvo. Populističkim manevrima poput ovog ne treba dozvoliti da još više ubrzaju trendove renacionalizacije.

    Pored svih ovih pitanja, moramo se takođe zapitati šta bi tridesetodnevna granična kontrola trebalo da postigne. Niko ne može ozbiljno poverovati da će ovakav potez promeniti migraciju unutar šengenske zone.

    Umesto toga, ovakav potez navodi nas na zaključak da je ovo više simbolična stvar za Nemačku i Francusku: ove zemlje hoće jasno da stave do znanja da vlade imaju najveću odgovornost za svoje granice i da u svakom trenutku mogu da odluče da ih zatvore, ako je to neophodno. To je demonstracija moći naspram Evropske komisije, koja se tek nedavno izborila za pravo glasa kada su u pitanju teme vezane za kontrolu granica.

    Međutim, ovaj simbolični čin može imati drastične posledice. To je povratak nacionalističkom načinu razmišljanja za koje mnogi smatraju da je stvar prošlosti. Uz to, podseća nas na jednu zemlju koju kontinentalna Evropa često ismeva zbog njene opsesije sopstvenim granicama: Veliku Britaniju.

     
    Carsten Volkery, Spiegel, 20.04.2012.

    Sa engleskog prevela Bojana Obradović

    Peščanik.net, 22.04.2012.

     
    Ver peliculas online