• A A A
  • |
     

    Najbolja reklama za protivnike Evrope

    | 23/04/2012

    Vera u Evropu počiva na dva stuba. Jedan je evro: to je Evropa koju možemo da dodirnemo. Drugi su otvorene granice: one su Evropa koju možemo da iskusimo. Ako ovi stubovi izgube oslonac, izgubiće ga i Evropa. Ta opasnost postoji.

    Evro i otvorene granice su u Evropi postali uobičajeni i izvesni. To se sada menja: evro je deo praktične svakodnevice, ali mere koje se donose radi njegovog očuvanja su toliko neuobičajene da zadovoljstvo zajedničkom valutom ustupa pred ozlojeđenošću zbog raznih garancija, paktova, paketa za spas i daljih zaduživanja.

    Kada se u vremenu novčano-političkih neprilika u pitanje dovode i otvorene granice, Evropa počinje da gubi svoj kredibilitet, svoju ubedljivost i suštinu.

    Francuska i Nemačka predlažu da se granične kontrole na unutrašnjim granicama u izuzetnim okolnostima mogu uvesti na period od 30 dana – prema želji vlade države članice o čijoj granici se radi. Pismo kojim se to predlaže je jako opasno.

    To pismo je u suprotnosti sa rečenicom koja stoji na početku svih izjava o Evropi: „Cela Evropa je jedna teritorija“, što bi trebalo da važi makar za zemlje članice Šengenskog sporazuma. Ta rečenica postaje laž, posebno kada je ignorišu zemlje osnivači. Navodno je u pitanju bezbednost.

    Koliko vrede otvorene granice kada je ta otvorenost uslovljena? Koliko vredi sloboda, kada je svako može ukinuti po sopstvenom nahođenju? Koliko vredi evropska sloboda kretanja, kada je svakoj državi dopušteno da sa njom radi šta hoće?

    Ako se u slučaju stvarnih ili navodnih opasnosti države članice povuku u svoj nacionalni tabor, ako na ovaj način stave do znanja da u slučaju nužde više veruju sopstvenim državama nego Evropi – onda ne treba da nas čudi što antievropske partije ulaze u parlamente i što su širom Evrope u usponu nacionalističke, populističke i partije ekstremne desnice. Privremeno zatvaranje granica je najbolja reklama za protivnike Evrope. Ponovno uvođenje granične kontrole jača njihova stremljenja.

    Pre godinu dana, kada je Danska objavila da će pojačati kontrolu na granicama sa Nemačkom i Švedskom, nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih je upozorio „da se time može pokrenuti lančana reakcija koja bi na kraju mogla dovesti u pitanje slobodu kretanja“. Nije dobro kada pojedine države članice uvode „sve više i više kontrole“. A sada on sam pokreće tu lančanu reakciju.

    U Šengenu, malom i po proizvodnji vina poznatom selu u Luksemburgu, 1985. godine zaključen je sporazum koji je trebalo da podrži obećanja o otvorenim granicama, neograničenoj slobodi putovanja, ukidanju graničnih kontrola. Nakon deset godina sporazum je stupio na snagu. Mnoge zemlje su mu pristupile i time se obavezale da će kao protivmeru za ukidanje unutrašnjih granica uvesti pojačani nadzor spoljnih granica EU.

    Uprkos tome, pojedine države su se sve više vraćale staroj praksi pre postojanja Šengena uvodeći granične kontrole. Postoje doduše u okviru samog Šengenskog sporazuma izuzeci kada je ovo dozvoljeno, mada im se ne pridaje veliki značaj. Ali ako izuzeci postanu novo pravilo, korist će biti mala a šteta nemerljiva.

     
    Süddeutsche Zeitung, 20.04.2012.

    Izbor i prevod Miroslav Marković

    Peščanik.net, 23.04.2012.

     
    Ver peliculas online