Le Figaro: „Sarkoziju je potreban novi početak i to pre svega obraćanjem biračima Marin Le Pen, jer se ona nije izjasnila kome će pružiti podršku u drugom krugu, čime snosi veliku odgovornost ako Oland pobedi. Većina njenih birača u drugom krugu neće imati drugog izbora nego da glasa za Sarkozija kako bi sprečila pobedu Olanda. Vreme je da Sarkozi pronađe prave reči kako bi ponovo uverio i ujedinio Francuze kako bi sprečili ulazak levice u Jelisejsku palatu.“
La Croix: „Izgleda da će Oland pobediti u drugom krugu, ali ako znamo kakav je borac Sarkozi, teško je zamisliti da će se predati bez grčevite borbe. Postoji opasnost da oba kandidata sklope saveze, sa ekstremnom desnicom (Sarkozi) ili ekstremnom levicom (Oland). Novi predsednik će 6. maja morati konačno da kaže istinu o tome kako namerava da se bori protiv nezaposlenosti, kako će smanjiti dugove i podstaknuti rast.“
The Times: „Da li će nova kreatura evropske politike „Merkand“ ili „Frangela“ izdržati ispit finansijskih tržišta, konstatujući da pred njom stoje veliki strukturni problemi sa kojima mora da se suoči, problemi za koje se činilo da „Merkozi“ ima rešenje.“
Kurier: „Činjenica da je Marin Le Pen osvojila 18% glasova svakako nije povoljan signal za Sarkozija, jer se ovi birači smatraju njegovim najvećim protivnicima, iako je on tokom cele kampanje pokušavao da ih pridobije ekstremno desnom retorikom. Oland koji je do sada profitirao od prezasićenosti Sarkozijem, moraće više da se eksponira, što će mu sigurno teško pasti.“
Spiegel Online: Ovi izbori su referendum o Sarkoziju, jer mnogi Francuzi smatraju da žive gore nego 2007. godine. Zato se Olandu isplatila njegova tiha, a mnogi bi rekli i dosadna kampanja, u kojoj nije hteo da se upušta u direktan duel sa Sarkozijem, već da se predstavi kao ozbiljan, pragmatičan i saosećajan političar: „normalan čovek“, a izgleda da su mu mnogi birači poverovali.“
Financial Times Deutschland: „Presuda koju su Francuzi izrekli u prvom krugu izbora ne može biti više poražavajuća. Poruka glasi: otarasićemo se Sarkozija bez obzira šta dolazi posle njega. Time se ispisuje nova stranica istorije, jer se do sada u zrelim demokratijama uvek glasalo za nešto, a sada se glasa protiv. Koliko neko mora biti loš, pa da ga pobedi neko kao Oland, koji nikoga ne može da pokrene i koji se stalno krije.“
Die Zeit: „Ako Oland pobedi u drugom krugu, nepoverenje prema evru će još više porasti“, kaže Rodžer Peters, analitičar tržišta pri Close Brothers Seydleru. Direktor poslodavcima bliskog Instituta za nemačku ekonomiju (Instituts der Deutschen Wirtschaft) smatra da su sva predizborna obećanja Olanda obična lupetanja: „Tržišta kapitala brže će kazniti Francusku više nego kada je izabran Miteran (tada je nastupio krah pariske berze). Prostor za manevrisanje suprotno ekonomskoj logici danas je daleko manji nego pre 30 godina.“
Le Monde Diplomatique: „Sadašnji ministar finansija Francuske Baroan je upozorio: „Biti protiv finansijskog sistema i postavljati mu ikakva ograničenja je isto kao biti protiv kiše, hladnoće ili magle“, a premijer Fijon je dodao: „Olandov program bi trebalo prvo da odobre Standard & Poor.“ U skladu sa ovim, u intervjuu nedavno datom Wall Street Journalu, Mario Dragi, bivši potpredsednik Goldman Saksa i sadašnji predsednik Evropske centralne banke: „Vremena u kojima su Evropljani bili dovoljno bogati da sebi mogu da priušte da plaćaju nekoga ko ne radi su prošla“.
Holandski ministar finansija Jan Kes de Jager je poručio Olandu: „Nema novih pregovora, ali ako Oland hoće da sprovede reforme u pogledu liberalizacije tržišta rada i državnih usluga, ima našu potpunu podršku“. Iako je Olanda podržao Sigmar Gabriel iz SDP-a, Per Štajnbruk koji slovi za najverovatnijeg kandidata SDP-a na parlamentarnim izborima u Nemačkoj 2013, rekao je da su izjave Olanda o novim pregovorima „naivne“. Iz ovoga, a i iz ranijih izjava predsednika Evropske komisije Baroza i šefova drugih zemalja članica, može se zaljučiti da će Olandu biti izuzetno teško da implementira bilo šta od svojih izbornih obećanja.“
Peščanik.net, 26.04.2012.
