U sali francuskog predstavništva u Briselu već je prilično zagušljivo dok sve veći broj novinara pokušava da uđe ne bi li prisustvovali prvoj konferenciji za novinare Fransoa Olanda. Oko jedan sat posle ponoći pojavljuje se Oland. Gotovo čitav sat je predstavljao svoju „viziju rasta“.
U sali pored je Angela Merkel. Pred njom nekoliko redova stolica i par kamera. Poluprazan prostor. Ove večeri nema detaljnog izveštaja, samo par reči, dva odgovora na postavljena pitanja, nakon pet minuta konferencija je gotova. Angela Merkel zna da je interesovanje za novog kolegu ogromno i čini se kao da želi da briselsku binu prepusti bez borbe.
Paralelni nastupi u noći između srede i četvrtka imaju veliki simbolični značaj: ovo je prvi sastanak posle mnogo godina kojim ne dominira Angela Merkel, umesto toga tokom zvanične večere Oland je bio taj koji je određivao tok razgovora.
Njegov zahtev vezan za evro obveznice bio je glavna tema, svesno staviviši sporne zajedničke obveznice u centar svojih planova za rast. Najvažnije je bilo da se nemačkoj kancelarki uputi izazov. Njegova prećutna poruka glasi: Merkozi, simbioza Merkel i Sarkozija, je prošlost, glas Francuske će se ponovo čuti.
Olandov nastup se ne može objasniti samo kao izborna taktika: 17. juna Francuzi izlaze na parlamentarne izbore, a socijalisti sebi ne mogu da dozvole da izgledaju kao marioneta nemačkih demohrišćana.
Oland je doduše naglasio da ne želi da donosi odluke bez Nemačke, ali je zaokret ipak primetan: po prvi put nakon dužeg vremena oni nisu izašli sa zajedničkim stavom. Umesto toga ponovo su u suparničkim taborima. Oland tvrdi da su evro obveznice sastavni deo rasprave o rastu, jer bi njihovim uvođenjem zemlje kao na primer Španija mogle da preusmere novac namenjen za plaćenje kamata u druge značajnije projekte. Merkel kontrira tvrdnjom da zajedničke obveznice krše važeće pravo EU i da nisu najprikladnije sredstvo za podsticanje rasta.
Tokom večere atmosfera je bila napeta. Jedan za drugim govorili su šefovi država izjašnjavajući sa za ili protiv evro obveznica. Ton je ostao pristojan, ali su rovovi još dublje ukopani. Na Olandovoj strani su Italija, Austrija i Irska, a oko Angele Merkel su se okupili Švedska, Holandija i Finska. „Odolećemo pritisku Francuske“, već ranije je izjavio holandski premijer Mark Rute. Kancelarka nije sama u ovoj borbi. „Postoje zemlje koje se još jače protive uvođenju evro obveznica“, objasnio je nakon sastanka Oland.
Koja je grupa veća, Oland nije hteo da podeli sa novinarima: „Nismo brojali“. Postoji i više od dve izražene pozicije. Neke zemlje bi prihvatile obveznice, ali tek za nekoliko godina, neke za tačno određene projekte, a neke ih principijelno odbijaju. I Merkelova je izjavila da su pozicije „vrlo različite“. Nije bilo nikakvog zajedničkog zaključka, veče je proteklo u razmeni mišljenja.
Tek na sledećem zvaničnom sastanku, u junu, trebalo bi odlučivati o Paktu za rast. Da li će se tada razgovarati i o evro obveznicama, saznaćemo u narednih nekoliko nedelja. Herman van Rompuj uzeće u obzir sve predloge i sastaviti dnevni red za jun. Isto tako je sporan predlog Olanda i italijanskog premijera Marija Montija da bi Fond za spas ubuduće trebalo da direktno podržava i banke. „Sa Montijem sam se saglasio u mnogim tačkama“, primetio je Oland. Suprotno mišljenje i ovde ponovo zastupa Angela Merkel.
Šefovi država svih 27 članica su uspeli da se dogovore o dokapitalizaciji Evropske investicione banke, o obveznicama za projekte u infrastrukturi, kao i o većem angažovanju novca iz već postojećih strukturnih fondova za projekte u zemljama u krizi. „Da li se to može nazvati Paktom za rast, videćemo posle sastanka u junu“, kaže Oland.
Bilans sastanka: Oland je postigao uspeh time što je dao novi impuls debati o uvođenju evro obveznica, ali je malo verovatno da je time njihovo uvođenje iole bliže. Sam Oland priznaje da je za njihovo uvođenje potrebna promena ugovora o EU. Čini se da je ova mogućnost u dogledno vreme isključena, pošto su prošlog decembra Velika Britanija i Češka odbile predlog Francuske i Nemačke o promeni ugovora. Tada je u pitanju bio Fiskalni pakt, koji je daleko manje zadirao u nacionalne budžete nego predlog o evro obveznicama.
Debata o evro obveznicama pomalo se čini kao manevar za odvraćanje pažnje, kako bi se izbegla goruća pitanja vezana za situaciju u Grčkoj. Šefovi država nisu ponudili nijedno novo rešenje za ovaj problem. U zajedničkoj izjavi samo su ponovo naglasili da Grčka neće biti puštena niz vodu.
Međutim ovo teško da je umirilo skeptike. Nakon neuspeha razgovora o formiranju vlade u Atini, već su počele spekulacije o mogućem izlasku Grčke iz evro zone. Novi izbori se održavaju 17. juna. Evropski političari su nedavno upozorili da, ako se ne bude pridržavala postignutih dogovora, Grčka neće dobiti novac, a to bi za posledicu imalo njen bankrot i verovatni izlazak iz evro zone.
Poruke iz Brisela, Berlina i Pariza su protivrečne: na jednoj strani finansijska tržišta se uveravaju da će se sprečiti izlazak Grčke iz evro zone, a sa druge strane se upravo time preti grčkim građanima i političarima.
Ova dilema će potrajati do izbora. Dotle će evro zona i dalje biti skamenjena. 17. juni postaje dan D. Kada Grčka i Francuska izaberu, razići će se magla, nadaju se diplomate iz Brisela. Tada će i Olandu biti lakše da razgovara sa Angelom Merkel.
Carsten Volkery, Spiegel, 23.05.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 26.05.2012.
