• A A A
  • |
     

    Služimo narodu!

    | 26/05/2012

     
    Istoga dana kada je s Čistoprudnog bulevara razjuren, kako ga u šali nazvaše Moskovljani, Occupy Abay, u blizini metro stanice Barikadna je osnovan novi protestni kamp na Kudrinskom trgu. Kada su (ovoga puta bez ceremonija s pokazivanjem formalnog rešenja suda i „žalbe“ uznemiravanih građana) pristupili rasterivanju okupljenih ljudi, specijalci su (onako usput) pokupili i kasu ove protestne komune, i tako jedinstvenorusili čitavih 250 hiljada rubalja gotovog novca. U odgovor na ovu improvizovanu akciju, dve policijske marice parkirane na Kudrinskom trgu ostale su s izbušenim gumama. Zanimljivo je da policija uopšte ne pominje tih 250 hiljada rubalja dobrovoljnih priloga građana, uplaćenih kao pomoć za ishranu i neophodnu higijenu protestujućih „kampera“. Oni su te pare prosto-naprosto drpili. Ta neobična veština organa bezbednosti zasnovana na principu „čistiti sve i u svakoj prilici“ je, recimo na Kavkazu, do te mere razrađena da, kada prilikom specijalne operacije u nekom stanu koji se nalazi na četvrtom spratu obično „strada“ i imovina zatečena i u svim ostalim stanovima u toj zgradi, to se na savremenom putinskom novojeziku naziva – „služimo narodu“.

    Parafraziraću tekst stare, nekad davno veoma popularne sovjetske pesme, i dodati: takva im je brate profesija – da služe narodu. A kako reče Viktor Šenderovič, deo obuke po metodskoj jedinici „Lični primer“, oni prolaze u stambenoj zadruzi Jezero.

    I ovo ponašanje, makar i nakaradno, ipak sledi nekakvu logiku. Ali u grubom i nasilnom rasterivanju demonstracija koje su organizatori nazvali Marš miliona, ne vidim nikakvu logiku. Ne razumem zašto se vlast 6. maja odlučila na tako žestoku primenu sile nad demonstrantima.

    Jedna od verzija koje kruže gradom je da je postojala velika verovatnoća da se posle mitinga demonstranti ne raziđu, već da na Balotnom trgu podignu šatore, osnuju protestni kamp i tako pokvare idealnu sliku predsednikove inauguracije zakazane za sutradan.

    Postoji i druga verzija, po kojoj odluku za primenu sile nisu donosile gradske vlasti, već takoreći sam federalni vrh u liku zamenika ministra unutrašnjih poslova generala Aljošina. U Moskvu su dovezli specijalce iz Habarovska i ostalih gradova Rusije i, u želji da se što više istakne, skoro sve odluke je donosio sam general Aljošin. Jer na pragu je bilo osnivanje nove vlade i, kako mnogi misle da će se fotelja ministra unutrašnjih poslova Nurgalijeva po svoj prilici uprazniti, ovo je bila dobra prilika pokazati Glavnom sledeće: spreman sam da za stambenu zadrugu Jezero ako treba i pojedem sve te posrane demonstrante. To jest, sa samog vrha nije bilo nikakve naredbe. Bila je to predusretljiva dostava: „Spremaju se neredi! Dozvoljavate li mi da ih suzbijem?“ Može li neko da zamisli Putina kako u odgovor na ovo pitanje kaže – „ne“?

    Ali šta god da je bilo, ostaje nam da zaključimo da su nam to priredili ljudi koji su izgubili vezu s realnošću, koji iskreno veruju da se čvrstina vertikale vlasti meri milijardama dolara koje ta vertikala krade, da je Moskva u stvari pust grad u kome živi tih par hiljada udvorica pozvanih u Kremlj da prisustvuju krunisanju (a u šta drugo i da veruju; svojim očima su to videli) i da svu opoziciju plaćaju SAD, koje već godinama, oka ne sklopivši, misle samo na to kako da naškode velikoj Rusiji.

    Poslati od KGB-a, ti su ljudi nekada radili po sovjetskim ambasadama širom sveta i tamo trgovali švercovanim kavijarom i votkom, prilježno pisali dostave i „otkucavali“ svoje tovariše, gledali preko visokih ograda svojih ambasada i balili na prelepo obučene žene u prekrasnim automobilima, a na redovnim predavanjima tovariša zaduženog za idejno-politički rad slušali kako su sve te svetleće reklame, lepe žene, skupi automobili, da je sve to samo fasada lažne demokratije, iza koje se krije potkupljiva vlast koja bezočno laže, pljačka i eksploatiše svoj radni narod.

    I tačno to, sve do poslednje tačke i zapete, dakle sve što im je na idejno-političkim predavanjima govorio tovariš polit-informator, oni su potom napravili u Rusiji. S fotografskom tačnošću su prosto precrtali i svetlucave firme, i vesele reklame, i skupe automobile, a iza njih i potkupljivu vlast koja bezočno laže i podkrada narod. I mada su realizovali baš to o čemu ih je njihov tovariš polit-informator (ne jednom) tako detaljno obaveštavao, to jest to što po njegovim rečima zapravo i jeste Zapad, sada se taj isti prokleti Zapad iz nekog razloga mršti na nas kao na smrdljivu ribu. Zašto?!! Pa naravno, samo zato što nas mrzi!

    Kako svet u kome živi čovek nije okružen samo stvarima već i idejama, neadekvatni ljudi (ili grupe ljudi) mogu unutar tog sveta dosta dugo da funkcionišu. Onima koji su izuzetno uporni, ponekad čak uspeva da svoju ličnu paranoju nametnu i ostalima, i tada oni postaju osnivači totalitarnih religija ili totalitarnih ideologija. Ali izgrađeni skup uverenja zasnovan na principu „ja, alfa-jedinka, posedujem sveto pravo da uzmem bilo koju bananu i to se zove vertikala vlasti, a svi vi koji to ne razumete ste plaćenici Stejt departmenta“ je zapravo biološka ideologija koja u sudaru sa stvarnošću ne može biti dugog veka.

    I evo, ona se danas, pred našim očima, raspada.

    Već sam pisala o tome da je rasterivanjem mitinga od 6. maja vlast sebe saterala u ćošak iz koga za nju nema povoljnog izlaza. Bilo koje rešenje da donese, ono će biti pogrešno. Ako Navaljnova, nakon 15 dana zatvora puste na slobodu  – odlično. To će pokazati da je vlast slaba. Ako ga utamniče na dve godine, on će nakon izdržane „kazne“ izaći kao gotov kandidat za predsednika Rusije. Pri raspoloženju koje danas vlada u društvu, bilo kakvo suđenje Navaljnom pretvoriće se u dugotrajni narodni bunt. Pred zgradom suda će svaki dan stajati po trideset hiljada demonstranata, a današnje „šetnje“ pisaca u društvu petnaest hiljada svojih čitalaca i bušenje guma policijskih marica, ostaće im u sećanju kao dečija igra.

    Za vlast je i ne rasterivati protestni logor na Čistoprudnom bulevaru bilo loše rešenje. Rasterati ga – još lošije. I naravno, naša vlast je od dva loša rešenja izabrala ono koje je lošije.

    Baviti se suzbijanjem protesta i pretnjama protiv lidera protesta može da ima nekog smisla samo u slučaju ako se istovremeno ukinu uzroci koji su taj protest izazvali. A kada, naprotiv, bezakonje, korupcija i zaostajanje Rusije u svetu samo neprestano rastu, nema te policije ili specijalnih jedinica za suzbijanje protesta koje će pri prvom ozbiljnijem padu cene nafte moći da pomognu ovoj vlasti.

     
    Новая Газета, 18.05.2012.

    Prevod s ruskog Haim Moreno

    Peščanik.net, 26.05.2012.

     
    Ver peliculas online