Pogibija pro-palestinske aktivistkinje Rejčel Kori nije rezultat nemara izraelske države ili vojske, glasila je sudska odluka, čime je odbačena privatna tužba porodice. Pogibija Rejčel Kori bila je nesrećan slučaj za koji država Izrael nije odgovorna, rekao je sudija u okružnom sudu u Haifi. Nije bilo nepravilnosti u internoj istrazi izraelske vojske, kada je vozač buldožera koji je u martu 2003. pregazio Rejčel Kori oslobođen krivice. Sudija je rekao da vozač nije video mladu američku aktivistkinju. Kori je mogla da se spase da se sklonila iz zone opasnosti, što bi uradila svaka razumna osoba, rekao je sudija Oded Geršon. On je doneo odluku da nikakva odšteta neće biti isplaćena, i da će potrodica morati da plati sudske troškove.
Nakon što je sudija pročitao presudu, advokat porodice, Husein Abu Husein, rekao je: „Od početka smo znali da je ovo neravnopravna borba za prave odgovore i pravdu. Ali zabrinuti smo što ova presuda ignoriše snažne dokaze i što negira principe međunarodnog prava.“ Takođe, u izjavi nakon čitanja presude, državni tužilac rekao je da su izraelski vojnici na terenu uradili „sve što su mogli“ da spreče da bilo ko bude povređen.
Tužba koju su pokrenuli roditelji Rejčel Kori, Sindi i Kreg iz Vašingtona, teretila je izraelsku vojsku za nezakonito ubistvo ili ubistvo sa predumišljajem, ili ubistvo iz nehata. Njihova ćerka je ubijena 16. marta 2003, kada ju je pregazio izraelski vojni buldožer dok je pokušavala da spreči rušenje jedne palestinske kuće u Rafi, na granici između Gaze i Egipta. U to vreme, na vrhuncu druge intifade, tj. palestinskog ustanka – rušenja kuća bila su česta, kao deo rastućeg kruga nasilja na obe strane. Napadi palestinskih bombaša samoubica postali su svakodnevni; izraelska vojska upotrebljavala je moćnu silu i naoružanje za gušenje ustanka.
Izraelske oružane snage tvrde da su u kućama koje su bile na meti buldožera i granata skrivani ekstremisti ili naoružanje, ili da su se koristile za prikrivanje tunela kroz koje je krijumčareno oružje preko granice. Organizacije za zaštitu ljudskih prava kažu da su rušenja predstavljala kolektivnu kaznu. Od 2000. do 2004, izraelska vojska je porušila oko 1.700 kuća u Rafi, usled čega je oko17.000 ljudi ostalo bez krova nad glavom, prema podacima izraelske organizacije za ljudska prava B’Tselem.
Kori je pripadala grupi od osmoro međunarodnih aktivista koji su kao živi štitovi branili kuće. Prema iskazima svedoka u sudnici, ona se popela na nasip zemlje ispred buldožera. „Stajala je na brdu zemlje“, rekao je tada njen kolega i očevidac, Ričard Pursel iz Brajtona. „Vozač je morao da je vidi, dok je lopata gurala nasip, zemlja se podizala. Rejčel je skliznula nadole. Izgledalo je kao da joj se noga zaglavila. Vozač nije usporio, samo ju je pregazio. Zatim je buldožer krenuo nazad, ponovo preko nje.“
Tom Dejl, 18-godišnjak iz Ličfilda u Stafordširu, rekao je: „Buldožer je krenuo prema njoj sasvim polako, očigledno su mogli da je vide, stajala je pravo ispred njih. Nažalost, nije mogla da održi ravnotežu, i počela je da klizi. Videlo se da je u ozbiljnoj nevolji, na licu joj se videla panika i pokušala je da se izmakne. Svi aktivisti su vrištali, potrčali su ka buldožeru, pokušavajući da ga zaustave. Ali ovi su samo nastavili.“
Dan nakon njene pogibije, tadašnji premijer Izraela, Arijel Šaron, obećao je američkom predsedniku Džordžu Bušu da će Izrael sprovesti „opsežnu, kredibilnu i transparentnu“ istragu o ovom incidentu. Mesec dana kasnije, izraelska armija završila je internu istragu, koju je vodio načelnik generalštaba. Komisija je zaključila da vojska nije kriva, da vozač buldožera nije video aktivistkinju, da optužbe neće biti podignute i slučaj je zatvoren.
„Rejčel Kori nije pregažena terenskim vozilom, nego je udarena tvrdim predmetom, verovatno betonskom pločom koja je pomerena ili je skliznula, dok je pomeran zemljani nasip na kome je stajala“, pisalo je u izveštaju. Kori i ostali aktivisti optuženi su u istrazi za „protivzakonito, nedgovorno i opasno“ ponašanje. Roditelji Rejčel Kori podneli su privatnu tužbu protiv države Izrael, kao „apsolutno poslednju meru“. Postupak je otpočeo u okružnom sudu Haife u martu 2010.
Među svedocima bili su i vozač buldožera, koji je svedočio anonimno, iza paravana, iz „bezbednosnih razloga“. Uporno je tvrdio da je aktivistkinju pri put video dok je izdisala: „Nisam je video pre incidenta. Video sam ljude kako izvlače njeno telo iz zemlje.“ Davanje iskaza zavšeno je u julu prošle godine.
Harriet Sherwood, The Guardian, 28.08.2012.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 31.08.2012.
