Na dramatičnoj, ponoćnoj konferenciji za medije održanoj u prostorijama fudbalskog kluba Crvena zvezda obnarodovano je ono što se odavno znalo: klub raznim poveriocima duguje „ne mnogo manje od“ 62 miliona evra, daleko više nego što je dugovao kada je u maju 2009. godine na mesto predsednika izabran Vladan Lukić. Mediji su se bavili različitim aspektima ove uzbudljive priče. Kako je moguće da na čelu radne grupe bude Dragan Džajić, kada mu tek predstoji izricanje prvostepene presude? Šta će ministar odbrane u Zvezdi? Najzad, ko će platiti za pogrešne izbore niza rukovodilaca, od Džajića, preko Tanasijevića i Stojkovića, do Lukića?
U javnosti se spekuliše kako će država spas Zvezde naplatiti građanima Srbije, zbog čega nas najpre zanima problem konsolidacije klupskih finansija. Ovaj posao poveren je Nebojši Čoviću od koga se očekuje da ponovi uspeh koji je postigao sa (nekadašnjom) košarkaškom sekcijom: dug koji je u avgustu 2011. godine iznosio 14 miliona evra u julu 2012. sveden je na 800 hiljada evra; stečaj je obustavljen, a računi koji su bili blokirani od maja 2004. odblokirani. Nakon dve sezone „bez Evrope“, ponovo se beleže dobri rezultati u jednom evropskom takmičenju, a u nedelju je savladan i Partizan, koji je u godinama Zvezdinih posrtanja izgradio imidž košarkaške „institucije“. Scenario kakav simpatizeri fudbalskog kluba mogu samo da požele.
Dug košarkaškog kluba umanjen je putem pregovora sa poveriocima. Pošlo se od pretpostavke da gašenje dužnika koji ne raspolaže imovinom iz koje bi se dugovanja mogla naplatiti nije u njihovom interesu. Pritom, njih nije ubedilo to što je Privredni sud usvojio petogodišnji plan reorganizacije kluba, već Čovićevo obećanje da će vreme uspeha ponovo doći. Poverioci su u računicu ponovo uveli sve one razloge koji su ih i motivisali da ulože novac: kapitalizacija brenda na (regionalnom) tržištu, zatim prihod od prodaje igrača i uspeha na evropskoj sceni. Tako su rešeni mnogi od 106 sudskih sporova, od kojih je svakako najvažniji bio spor sa kompanijom Lukoil, težak 1,3 miliona evra. Zato se logo ove kompanije ponovo našao na dresovima košarkaša. Ujedno je za pola miliona evra prodat najperspektivniji igrač, a sam Čović je uložio približno milion „svojih“ (FMP-ovih) evra. Što je najvažnije, stabilizaciju nije platila država, ako se izuzme sponzorstvo Telekoma u iznosu od 200.000 evra; odnosno, sporazum sa gradskim vlastima, pretpostavljamo u vezi sa korišćenjem hale Pionir.
Stvari sa fudbalskim klubom stoje drugačije. Jasno je da u vrhunskom sportu konkurentnost kluba zavisi od sposobnosti uprave da obezbedi značajna sredstva. U fudbalu su ova ulaganja najveća. Novac dolazi od dobrog upravljanja resursima kojima klub raspolaže. Tako se prodaju, pre svega, ulaznice, televizijska prava, reklamni prostor i, napokon, igrači. U slučaju dobrih rezultata kluba u evropskim takmičenjima, prihodi pristižu i od UEFA. Pritom, ovde država ne ulazi u Zvezdu, kako su mnogi požurili da to izjave. Država je sve vreme i bila predstavljena u upravljačkim strukturama fudbalskog kluba: dovoljno je pogledati listu članova upravnog odbora, odnosno članova aktuelne radne grupe.
Ako država preuzme upravljanje fudbalskim klubom, to znači da će ona postati odgovorna za dugove, nakon što pregovori sa poveriocima budu okončani. Tada postaje izvesno da će spasavanje Zvezde – kao i drugih „srpskih brendova“ – delom biti finansirano državnim (čitaj našim) novcem. Ovakva odluka je problematična na više nivoa. Možda ne navijamo svi za Zvezdu, možda nas ne interesuje fudbal, možda jednostavno smatramo da je neodgovorno trošiti novac na projekte sa krajnje neizvesnim ishodom. O tome šta se za isti novac može uraditi na nekoj drugoj rashodnoj strani da ne raspravljamo.
Sve i da poverioci pokažu dobru volju, Zvezdin ključni problem ostaje nejasna upravljačka struktura. Jednom se mora odgovoriti na prosto pitanje: ko je njen vlasnik, zato što onda dobijamo i odgovor na pitanje ko snosi odgovornost. To nije država; nisu ni navijači koji članstvom ne stiču upravljačka prava. Nije realno ni da se kao duh iz boce pojavi „neki novi Abramovič“ i kupi Zvezdu, zato što će svako ko ima novac prvo postaviti ova pitanja.
Ovaj fudbalski klub mora da prestane sa praksom stalnog zaduživanja, koja ga je i dovela u ovu situaciju. Nova uprava, koja će dogodine preuzeti finansijski konsolidovan klub, pre svega mora da pronađe način da stvori opipljivu vrednost, ali i da uvede stroge mehanizme interne kontrole. U međuvremenu, pred Čovićem je više mukotrpnih zadataka. On će najpre morati da popiše dugovanja, poverioce ali i imovinu kojom klub sada raspolaže, a zatim da uđe u pregovore i počne da iznalazi rešenja za nagomilane dugove. Ako je slučaj Zvezde postao „javna stvar“, onda ćemo se složiti da je javnost stekla pravo da o tome sazna sve.
Peščanik.net, 16.11.2012.
NOGOMET / FUDBAL