Bilo bi odlično kada bi neko u arhivi pronašao sliku snimljenu u nekoj kafani gde koji dan posle 5. oktobra za običnim metalnim kafanskim stolom, beli stolnjak, one plastične stolice sa prorezima, sede Dačić, Vučić i još neko, zaboravio sam ko. Slika je oličavala fenomen ostanka bez moći i vlasti.
Na ovu sliku me je podsetila jučerašnja emisija „Sarapin problem“, protekla u preopuštenoj atmosferi, u danu kada je Mišković objavio da se povlači iz vlasništva nad jednim dnevnim listom (iako do sada niko nije znao da li je on vlasnik). Izgleda da je ovo razotkrivanje urednike ostavilo kao razgolićene. Kao da se jedna pretpostavka posla – da mislimo da je sve to još uvek nepristrasno novinarstvo – pokazala kao očigledno netačna, pa su se naši glavni urednici pokazali u pravom svetlu, nesposobni da o bilo čemu govore ozbiljno.
Na ovoj sedeljci u znak obeležanja kraja jednog perioda u novinarstvu, kao što i treba, sedeli su mahom glavni urednici pro-DS medija i Gordana Suša, članica agilne i nezavisne RRA. Bilo bi glupo da o stanju u novinarstvu govori neko drugi, pošto su naši glavni urednici kao Miškovići u malom. Nepromenljivi, bahati i, za razliku od Miškovića, uvek na raspolaganju za gostovanja u emisijama o medijima. Jer, o medijima kod nas ne može da priča bilo ko – pogotovo ne neki običan novinar – najbolje je ako je to glavni urednik i po mogućnosti vlasnik nekog medija. On tada najbolje reprezentuje profesiju u kojoj je, kako piše Politika, 70% honoraraca.
Dragoljub Žarković je jedno vreme, čini mi se da to beše vreme kohabitacije, imao kolumne u Vremenu, Blicu i Politici, čisto da dopuni svoju platu glavnog urednika i 20% vlasnika Vremena, a i da još neko dobije šansu (zbog toga je Danas, NIN i Press prepustio drugima). A kaže i da je učešće u pisanju čuvene medijske strategije prihvatio samo zato što se dobro plaćalo.
Miša Brkić, koji je takođe nedavno bio gost ove emisije, ustvrdivši da mediji nemaju bilo kakvu obavezu da štite javni interes, nije se oglašavao povodom Miškovićevog izlaženja iz tajnovitosti vlasništva lista koji odnedavno uređuje. Kako kažu na B92, u Presu nisu bili voljni da daju komentare. A bilo bi zanimljivo čuti od Brkića da li je znao ko je vlasnik Presa? Da li ga je nekada video? Da li je Đilas i sada vlasnik? Kako će biti podeljene akcije koje je novinarima poklonio Mišković – hoće li svi novinari dobiti isto, ili će urednici dobiti malo više?
Inače, polako se rasplamsava rat između Kurira, tabloida koji je malo pomogao Miškovićev izlazak iz mediske senke i Blica, „niskotiražnog tabloida“, kako mu tepa oponentski Kurir. U to ime, Blic danas objavljuje članak „Mutne radne Kurira: urednike zapošljavali kod Krasnićija u Gnjilanu“. U članku se kaže i ovo: „Istraga je vodila i do njegovog sina Aleksandra, koji danas vodi “Kurir”, ali se od istrage protiv njega naprasno odustalo. I to baš u vreme kada je upravljanje “Kurirom” formalno preuzela Demokratska stranka, koja Rodiću omogućava da umesto u zatvoru gotovo sve vreme provede na VMA. Od tada “Kurir” postaje udarna pesnica i bivšeg režima preko koje se on obračunavao sa političkim neistomišljenicima.”
Ma jel’ to moguće? Upravljanje “Kurirom” preuzela Demokratska stranka? Zar tada mediji nisu bili slobodni, kao što bi i trebalo da budu u jednoj zemlji koja je postala kandidat za članstvo u EU? Šta je o ovome, na primer, rekao tek osnovani Savet za štampu, zadužen za praćenje poštovanja novinarskog kodeksa, a u kome je istaknuto mesto zauzeo i sadašnji i tadašnji glavni urednik Blica? Da nije nešto rekla RRA ili je bila prezauzeta rzmišljanjem o životu u “pseudo državi” u kojoj valjda postoje i pseudo nezavisna tela, kao što razmišlja g. Suša u pomenutoj emisiji.
Naši glavni urednici izgleda ne vide nešto očigledno. Mediji su pod njihovim uredništvom izgubili svaki kredibilitet. To što se oni mogu okupiti na Studiju B, ne znači da to nije istina. Izlaz iz te situacije je dosta jednostavan: glavni urednici bi trebalo da daju ostavke i da bude izabran neko drugi ko može sve promeniti na bolje. Evo da bi bilo zanimljivije i nekih predloga. Zašto Vreme na primer ne bi uređivao Ljubomir Živkov? Ili NIN Svetislav Basara?
Ako se Mišković i drugi tajkuni zaista povuku iz medija, ceo sistem će ostati bez oslonca.
Jedini koji će medijima tada ostati su čitaoci.
Filozofija.info, 13.11.2012.
Peščanik.net, 13.11.2012.
