Ako neko misli da ekonomija postoji sama za sebe, i da se na njoj mogu vršiti operacije a da se pri tom ne uzme u obzir stanje celog organizma, pa čak ni one elementarne pretrage od kojih uspeh operacije direktno zavisi, grdno se vara. Ona je deo društva, pa ne može da se leči taj deo a da su svi ostali u haosu, tj. stanju raspada svih pravila koja se kao hemijski elementi razlažu u unutrašnjim sukobima, lažima, intrigama, podmetačinama, svađama i ličnim odnosima „dam ti – daš mi“. U toj truleži neće se potopiti samo opozicija, kako naivčine na vlasti misle, već je to klopka za samu vlast koja smišlja intrige, svađe i sukobe. Ona će prva u tu jamu pasti. Zašto je to tako? Ima bar dva razloga. Prvi je taj što zvuke unutrašnjih ratova kao što su pretnje, pogrdne reči i tabloidne difamacije ne čujemo samo mi, ovdašnji, nego to čuju i sve ostale zemlje, i one najuticajnije, jer one za to, da prate šta radi vlast, plaćaju svoje predstavnike u našoj zemlji. Time se nanosi šteti svima, a i pre ili kasnije to će se osvetiti onima na vlasti. Loše glasove čuju i toliko željeni investitori.
Drugi razlog je još važniji. Vlast je ta koja ima pune ruke posla, a opozicija je na „odmoru“. Nekako ispada da se vlast najviše troši na sukobe sa opozicijom i one unutar vlasti i unutar svake stranke ponaosob. Sukobi, ucene, blaćenje i pretnje su permanentni, s tim što se povremeno intenziviraju zato što se u nekoj opštini održavaju lokalni izbori. Tada se ceo državni vrh baca u agitaciju. Državu hvata marketinška groznica, a najviši funkcioneri gacaju po blatu nekakvih zaselaka. Lokalci se nigde ne vide, a i nisu oni mnogi važni. I njima samima je važno da pobede pobednici. Sad je najvažnije ko će pobediti u Vrbasu, a već sutra je na dnevnom redu opština Voždovac, pa zatim možda i grad Beograd. Kako stalno vlada predizborna frka po nekim opštinama, a vanredni izbori se najavljuju čim se regularni završe, vlast u Srbiji, ova ili ona, čak i da hoće, ne bi stigla da se bavi problemima čiju veličinu ne treba opisivati. Eventualno može da stigne ono što sad radi, da zakrpi neke rupe, a popravka da traje od danas do sutra. Pošto izborna borba neprestano traje, takve iznuđene popravke se bombastično predstavljaju kao „spas Srbije“. Spas od čega? Pa kažu od bankrota.
Ko je kriv za bankrot, i ovaj i onaj? Prethodna vlada. Mada se samo krpi budžet, predsednik Nikolić kaže da je „paket mera Vlade jedino moguće rešenje kako bi građani Srbije imali mogućnost da rade, pošteno zarade i obezbede pristojan život za sebe i svoje porodice“. Odakle sve to, kada o boljem životu uopšte nije bilo reči; baš naprotiv, govori se o „znoju i suzama“. Predsednik zahteva od Vlade da se „vinovnici dosadašnjeg katastrofalnog stanja u Srbiji procesuiraju, da se istraži poreklo njihove imovine i da se privedu pravdi oni za koje se ustanovi da su prekršili zakon“. To je u čistom vidu teorija prethodnika. Naročito se to vidi po tome što je prevideo da se rupa u budžetu povećala od kada je na vlast došla njegova stranka. Zaboravio je da je ova Vlada još prošle godine otklonila bankrot bivše vlade, a sada je napravila svoj bankrot i još veću rupu u budžetu. Izgleda kao da svaka vlast ima svoj bankrot, a pamti samo onaj prethodne vlasti. Ako je tako, postavlja se pitanje ko sve da bude procesuiran? Od kada i od kog datuma da se počnu procesi? Da li će i sadašnja vlast, jednog dana kada njihovi katastrofalni prethodnici opet dođu na vlast, biti procesuirana?
Prethodnici jesu loše vladali, oko toga nema spora. Ali dokle se računa odgovornost prethodnih, a od kada treba sadašnji da preuzmu svoju odgovornost? Da li će sve četiri godine mandata ova Vlada govoriti samo o krivici prethodnika, a sebe uzimati kao primer spasioca naroda? Da li će se svi tekući opštinski izbori, ali i svi naredni nacionalni izbori, zasnivati na katastrofi koji su napravili prethodnici? Bojim se da stvar već počinje da liči na sada ozloglašene prethodnike. Prethodnici sadašnje vlasti su iz kampanje u kampanju plašili narod katastrofama onih iz devedesetih, koje se pripisivali ovima koji su sada na vlasti. A na sebe svoju katastrofu nisu preuzimali. I šta se dogodilo? Dosadili su sa krivicom prethodnika i skrivanjem svoje katastrofe i – pukli. Da li će opet da se ponovi ista stvar, da li će i sadašnji da odu na isti način? Njima preti opasnost da još brže dosade, jer su se nameračili da prethodnike hapse i procesuiraju do besvesti. A sebe da hvale takođe do besvesti. Bivša vlast a sadašnja opozicija nije se bavila „procesuiranjem“ svojih grozomornih prethodnika iz devedestih; puštala ih je da „slobodno šetaju“, kako se to nekada govorilo. Oni su prethodnike milostivo koristili samo kao strašilo na izborima, a inače su s njima bili sasvim dobro.
Moj je utisak da će se nastaviti sa teorijom o zlom prethodniku. Nije ona sasvim pogrešna, ali i s njom nešto nije kako treba. Po njoj ispada da u Srbiji postoji samo prošlost, a sadašnjosti i budućnosti nema. To znači da se opet priprema neka buduća loša prošlost. Koliko vidim, kampanja za Beograd, kao veliki i značajan komad vlasti, već je počela da se guši u katastrofalnoj prošlosti. I tu je sada rođena nova zvezda-svađalica, u najboljem izdanju teorije prethodnika. Mnogi su je primetili u liku nesimpatične ministarke energetike i potpredsednice SNS-a. Ona je prava pravcata drugarica na partijskom zadatku, kao one nekad, osim što voli šminku i seksi eleganciju. Neka, to ne zameramo, ali kad kaže da je „lider DS Dragan Đilas iskoristio i uništio sve institucije kojima je upravljao dok su njegove kompanije vrtoglavo rasle, i ponašao se prilično parazitski sve ovo vreme“, ona je nepogrešivo primenila zloćudnu teoriju. Jer koliko god da ima primedbi na smenjenog gradonačelnika Đilasa, da li je moguće da je uništio baš sve čega se dotakao? To još nijednom gradonačelniku Beograda nije pošlo za rukom, a znamo da ih je bilo gorih od Đilasa, na primer kada je SPO upravljao gradom na čelu sa Spasojem Krunićem i Danicom u pozadini.
Ali da, tako mora biti. I ta druga, nova zvezda, koja se tek sprema da dođe, nepogrešivo koristi teoriju o zlom prethodniku. Ta mantra je, paradoksalno, postala jedina kampanja i jedino obećanje za bolji život. I još jedno ponavljanje, i još jedna buduća katastrofalna prošlost o kojoj će se tek u budućnosti pričati. Ima li izlaza iz tog negativnog odraza – prošle katastrofe u onoj budućoj, to je, valjda, jedino pitanje na koje vredi tražiti odgovor.
Peščanik.net, 10.10.2013.
- Biografija
- Latest Posts
Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).
Latest posts by Vesna Pešić (see all)
- An untold (secret) story - 09/02/2024
- Jedna neispričana (tajna) priča - 06/02/2024
- Never say sorry - 15/01/2024
