Tekst je pisan u vreme drugog Bušovog mandata.
Pre nekoliko godina, moja ćerka je, nakon ozbiljnog pada, bila u komi. Dve medicinske sestre su došle da je pripreme za transfuziju. Jedna je držala kesu sa krvlju, a druga medicinski dosije moje ćerke. Prva je naglas pročitala natpis sa kese, „Krvna grupa A“, na šta je druga pročitala naglas iz dosijea, „Aleksa Holms, krvna grupa A“. Zatim su, po unapred utvrđenom scenariju, zamenile predmete i uloge, tako da je prva sestra pročitala iz dosijea, „Aleksa Holms, krvna grupa A“, a druga sa kese, „Krvna grupa A“.
Zašto se dobro obučeni profesionalci, kada se uhvate u koštac sa hitnim slučajevima, pridržavaju unapred postavljenih pravila? Glavni razlog je taj što ljudi u trenucima krize, uglavnom usled panike, čine predvidljive greške koje se mogu izbeći. Vremenom, razvili su se detaljni protokoli za takve zbunjujuće situacije, kako bi se glava održala hladnom i umanjio rizik od predvidljivih grešaka.
Vrednost improvizacije u susretu sa novim pretnjama ne implicira da bi postojeća pravila trebalo da budu bezuslovno odbačena. Ova primedba je skoro banalna, ali ona ostaje praktično neprimećena od strane zagriženih branilaca spoljne politike Bušove administracije. Čak i danas, vodeći republikanski predsednički kandidati sugerišu da je vladavina prava nepriuštiv luksuz tokom borbe sa Al-Kaidom. Oni tvrde da konstitucionalizam i garantovana prava optuženih, ako se dosledno primenjuju, umanjuju vladinu „fleksibilnost“ u smišljanju načina da se spreče teroristički napadi.
Lako je smisliti situacije u kojima flaksibilnost može biti povećana eliminisanjem individualnih prava i napuštanjem unapred određenih pravila za donošenje odluka. Ali uopštavati iz izuzetaka nije mudro. Administracija koja se dosledno razmetala svojom spremnošću da iskrivljava (a ponekad i krši) zakon, kako bi se suočila sa nikad ranije viđenom pretnjom, izašla je na loš glas ne po svojoj fleksibilnossti već po svojoj rigidnosti.
Postoji li možda uzročno-posledična veza između arogantnog ako ne i neprijateljskog odnosa vlasti prema zakonu, i njene zapanjujuće nesposobnosti da prizna greške i izvede popravke u hodu? Da li je moguće da spremnost da se ignoriše zakon i zaobilazi Ustav, proizvodi ne agilnost, već neprilagodljivost i tvrdoglavost?
Kao što pridržavanje pravila može poboljšati učinak medicinskog osoblja u šok-sobi, tako i pravo na fer suđenje (due proccess) i konstitucionalizam mogu poboljšati učinak, naročito u trenucima krize, policajaca i državnih službenika zaduženih za bezbednost. Zahtevati od vlade da proveri činjenične osnove svoje odluke o upotrebi sile, ne znači nametnuti joj sputavajuće okove, već joj pružiti podsticaj da razmišlja unapred i obezbediti joj psihološki stabilizujuću podršku.
Vlada koja rutinski donosi ključne odluke o nacionalnoj bezbednosti na osnovu neobjavljenih informacija, koje niko izvan najužeg kruga vernih partijiskih vojnika nije imao prilike da proceni, teško da će donositi mudre odluke. Ideja da će se čelnici izvršne vlasti efektnije boriti protiv terorizma kada znaju da ih niko ne gleda, veoma je neubedljiva.
Predsednička administracija koja, razmontiravši tradicionalne mehanizme kočenja i ravoteže (checks and balances), više nije primorana da ponudi koherentne razloge za svoje odluke, uskoro neće ni imati koherentne razloge za svoje odluke. Samopodrivajuće tendencije takve slabo kontrolisane izvršne vlasti sada su nam svima očigledne.
Razmotrimo odluku da se radikalno olabave dokazni standardi kada se odlučuje da se osumnjičeni za terorizam zatvore u Gvantanamo Bej, ili negde druge. Rezultat je bio ohrabrivanje lažova da zakrče sistem dezinformacijama i lažnim tragovima, uz istovremeno odvraćanje poštenih ljudi od prijavljanja onoga što vide, zbog straha da nevini sused ne bude zatvoren na osnovu pogrešnog zapažanja.
Tajnost je, naravno, neophodna u pitanjima nacionalne bezbednosti. Ali preterana tajnost vodi ka usmeravanju oskudnih sredstava u uzaludne poduhvate. A u sakrivanju od nadzora izvršna vlast na kraju neizbežno završava krijući se od same sebe – na primer, ne dozvoljavajući dobro obaveštenim stručnjacima iz Stejt dipartmenta da nezavisno ocenjuju odluke donesene u Pentagonu. Obavezne konsultacije sa nezavisnim i obaveštenim ljudima mogu biti gnjavaža, ali isto tako mogu pomoći da se izbegnu nesporazumi i da se ubrza bolan proces ispravljanja grešaka.
Project Syndicate, 16.08.2007.
Preveo Rastislav Dinić
Peščanik.net, 25.05.2014.
