Okružni sud u Hagu odlučio je danas da Holandija snosi odgovornost za ubistvo više od 300 bosanskih muslimana u Srebrenici jula 1995., prenele su agencije. U presudi se navodi da je država morala znati da će bosanski Srbi ubiti ljude koje su im predali vojnici holandskog bataljona UN u Potočarima.
Sud je utvrdio da holandska mirovna jedinica nije učinila sve što je mogla da zaštiti 300 Bošnjaka i da su njeni pripadnici morali biti svesni mogućnosti da će ove osobe biti žrtve genocida. Takođe se navodi da holandska država mora prihvatiti određeni stepen odgovornosti za ono što se desilo i platiti nadoknadu porodicama ovih 300 žrtava.
Sud međutim ne smatra da je Holandija odgovorna za sudbinu većine muškaraca iz Srebrenice koji su se sklonili u Potočare, navodeći i da mnogi u to vreme nisu došli u bazu UN u Potočarima već da su „pobegli u šume u okolini Srebrenice“. Od preko 5000 Bošnjaka koji su u vreme pada Srebrenice došli do baze holandskog mirovnog bataljona u Potočarima, tri stotine muškaraca i dečaka nalazilo se unutar ograđenog područja pa odgovornost za njihove živote snosi holandski bataljon, ocenjuje se u nepravosnažnoj presudi.
Više od 7000 muškaraca i dečaka ubijeno je u srebreničkom masakru koji se smatra najtežim zločinom u Evropi posle Drugog svetskog rata. Tužbu protiv Holandije podnele su porodice žrtava okupljene u organizaciji Majke Sebrenice.
Kako se ocenjuje, reč je o izuzetno značajnoj presudi uprkos činjenici da je utvrđena odgovornost samo za smrt tri stotine od preko sedam hiljada ubijenih. Porodice žrtava izuzetih iz ove presude neće moći da zatraže kompenzaciju.
Septembra prošle godine vrhovni holandski sud potvrdio je odluku apelacionog suda iz 2011. prema kojoj je Holandija odgovorna za smrt trojice muškaraca ubijenih u Srebrenici, a kojima su jula 1995. holandske snage naredile da napuste bazu u Potočarima. Jedan od trojice muškaraca bio je angažovan u holandskoj bazi kao električar dok su druga dvojica bili brat i otac prevodioca Hasana Nuhanovića. Oni su bili među hiljadama ljudi koji su došli do baze UN u Potočarima kada su snage pod komandom Ratka Mladića zauzele Srebrenicu 11. jula 1995. Dva dana kasnije, predstavnici holandskog odreda naredili su Bošnjacima da napuste bazu.
Prošlogodišnja presuda o odgovornosti države utvrđena je u okviru procesa koji su porodice trojice ubijenih pokrenule pred holandskim sudom još 2003., osporavajući tvrdnje države da se bataljon nalazio pod komandom UN. U odluci vrhovnog suda tada je rečeno da bi bilo neprihvatljivo ukoliko države ne bi mogle da pozivaju svoje pripadnike mirovnih trupa na odgovornost.
Današnja presuda rezultat je sedmogodišnjeg suđenja. Mediji navode i da je holandski zastupnik Majki Srebrenice najavio da će odluku o eventualnoj žalbi doneti pošto prouči tekst presude ispisan na 89 stranica, dok se predstavnici države još nisu oglasili.
Odgovornost holandskog bataljona za srebrenički masakr predstavlja nacionalnu traumu, ocenjuje se u britanskom Gardijanu i podseća da je 2002. holandska vlada podnela ostavku nakon izveštaja u kojem se po prvi put zvanično govori o odgovornosti Holandije i UN za događaje u zoni posebne zaštite, koja je posle dvogodišnje opsade pala u ruke Ratka Mladića da bi za svega nekoliko dana bila očišćena od muslimanskog stanovništva. Žene i deca koji su se sklonili u Potočare bili su deportovani izvan granica buduće Republike Srpske, dok su dečaci i odrasli muškarci pobijeni.
Pažnju šire javnosti na postupke omanjeg holandskog bataljona ostavljenog bez sredstava i mandata da spreči pokolj, skrenuo je autor dokumentarnog filma „Krik iz groba“ (1999) Lesli Vudhed koji je spornu odluku o predaji civila snagama bosanskih Srba doveo u vezu sa smrću holandskog vojnika, teško ranjenog u ranijem incidentu na muslimanskoj strani.
Na godišnjicu pada Srebrenice 11. jula ove godine je sahranjeno još 175 žrtava genocida, što ukupno čini 6.241 sahranjenih u memorijalnom centru u Potočarima. Prema navodima međunarodnih forenzičara, preko parcijalnih ostataka iz masovnih grobnica identifikovano je još oko 500 žrtava iz Srebrenice. Spisak osoba koje se još uvek vode kao nestale time nije okončan, kao ni potraga za sekundarnim i tercijarnim grobnicama ljudi ubijenih u Srebrenici.
Po tužbi Bosne i Hercegovine, Međunarodni sud pravde je početkom 2007. većinom glasova doneo odluku da je Srbija odgovorna za kršenje Konvencije o genocidu time što nije učinila sve što je bilo u njenoj moći da spreči genocid, a potom nije kaznila niti predala počinioce Haškom tribunalu. Srbija je prva država za koju je utvrđeno kršenje Konvencije o genocidu na sudskoj instanci međunarodnog prava. Srbijansko pravosuđe se nikada nije bavilo pitanjem odgovornosti čak ni po osnovu nesprečavanja; nikada nije pokrenuta istraga makar o učešću javnih prevoznika iz Srbije čijim su autobusima srebrenički muslimani razvoženi na streljanje.
Odgovornost za tajnu finansijsku i javnu političku podršku koju je srebrenički genocid imao iz Beograda, utvrđivaće možda neke druge generacije.
Peščanik.net, 16.07.2014.
