Vrhovni sud Srbije je 23. jula 2009. godine na sednici Veća sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, Spomenke Zarić i Sonje Brkić, PREINAČIO PRESUDU Okružnog suda u Beogradu i presudio:
1. YUCOM je obavezan da plati Tijaniću 200.000 dinara sa kamatom zbog povrede njegovih moralnih prava, jer su Tijanićevi citati iz medija objavljeni bez njegove saglasnosti
2. Zabranjena je knjiga Slučaj službenika Aleksandra Tijanića i zabranjeno je njeno dalje umnožavanje,
3. YUCOM je obavezan da ovu presudu objavi u „Politici” o svom trošku.
Kako Vrhovni sud obrazlaže svoju odluku?
Pošto je prethodno konstatovao da je činjenično nesporno da je YUCOM izdao publikaciju „Slučaj službenika Aleksandra Tijanića” koju najvećim delom sačinjavaju citati iz originalnih članaka i komentara Aleksandra Tijanića javno objavljenih u periodu od 1976. do 2004. i da su uz citate uvek navedeni izvori odakle su preuzeti, da publikacija predstavlja kritiku Aleksandra Tijanića kao javne ličnosti i da su za kritiku korišćeni njegovi citati, ali i da YUCOM nema ni dozvolu, ni autorski ugovor sa Tijanićem, Vrhovni sud je zaključio da je YUCOM povredio njegova moralna autorska prava jer „autor ima isključivo pravo da objavi svoje autorsko delo i da odredi način na koji će se delo objaviti”, kao i da „autor ima isključivo pravo da štiti integritet svog dela, a naročito da se suprotstvalja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi”.
Inače, Okružni sud u Beogradu je u sad preinačenoj presudi od strane Vrhovnog suda, utvrdio da je YUCOM u svom delu koji predstavlja kritiku Aleksandra Tijanića kao javne ličnosti koristio pravo citiranja u skladu sa Zakonom, te da su citati tačno preneti i da su poslužili samo kao ilustracija kritike tužioca kao javne ličnosti, pa da nikakva dozvola niti autorski ugovor sa autorom citata nije potreban. Vrhovni sud protivno izričitim odredbama Zakona o autorskom pravu – ukida pravo citiranja i zahteva, za sad od YUCOM-a, a kasnije i od svih onih koji budu koristili javno iznete stavove javnih ličnosti u pokušaju da ukažu na njihovo javno delovanje, prethodno zaključivanje ugovora sa njima!
Nije potrebno posebno naglašavati da ova odluka, kroz naizgled bezazlenu formu zaštite moralnih autorskih prava, ukida sećanje kao formu borbe za ljudska prava, ukida kritičnost i daje u ruke javnim ličnostima najopasnije oruđe: da oni određuju i dozvoljavaju šta se sme objaviti od onoga što su javno kazali i napisali obavljajući javnu funkciju. Ova presuda predstavlja presedan jer ukida pravo na kritiku i slobodu izražavanja i javne ličnosti oslobađa od odgovornosti svake vrste.
Ubuduće će svaki citat iz medija i svaka izjava morati da ima saglasnost autora da bi bila objavljena. Na primer, za objavljivanja izjava Slobodana Miloševića biće potrebna saglasnot ili autorski ugovor sa njegovom porodicom.
Sramotno je da Vrhovni sud svesno zloupotrebljava autorska prava kako bi zabranio svaku kritiku javnih ličnosti. Pored toga što je u direktnoj suprotnosti sa odredbama Zakona o autorskim pravima ova odluka je i opasna, a zahteva i preispitivanje pozicije sudija koji su, uprkos svojoj visokoj pravosudnoj funkciji, dozvolili sebi da manipulišu zakonom zarad održavanja političkog dogovora oko Aleksandra Tijanića. Tragedija Srbije je što je presuda Vrhovnog suda stigla na adresu YUCOM-a na dan kada je Amnesty Intenational objavio izveštaj o Srbiji i braniteljima ljudskih prava, u kojem se konstatuje da su branitelji u Srbiji u opasnosti između ostalog i što: „srpske državne institucije, uljučujući članove vlade, skupštine i istaknute javne ličnosti koriste sudske postupke i podižu tužbe kao sredstvo pritiska na braniteljke i branitelje ljudskih prava”. Kao primer za ovu tezu naveden je Slučaj Aleksandar Tijanić protiv Biljane Kovačević Vučo i YUCOM-a.
U ime ljudskih prava i vladavine prava YUCOM objavljuje da neće postupiti po nalogu Vrhovnog suda i da će mu zbog toga račun biti blokiran, a samim tim i delovanje. Povinovanje ovakvoj odluci bi bilo protivno svim principima za koje se YUCOM kao organizacija branitelja ljudskih prava zalaže, jer bi plaćanje Aleksandru Tijaniću predstavljalo reket pod pokroviteljstvom najviše sudske instance, u čemu YUCOM odbija da učestvuje. Plaćanje bi predstavljalo nadoknadu za javno iznetu kritiku bez saglasnosti kritikovanog. Na to se ne može pristati.
E-novine, 15.09.2009.
Peščanik.net, 16.09.2009.
