Fotografije čitalaca, Rade Vilimonović
Tabloidan naslov, kažete. Dabome da je tabloidan, kad takav jezik danas najbolje prolazi.
Ima, naravno, poštenih advokata, nisu ni tako malobrojni, ali pogledajte se između sebe gospodo advokati, ili još bolje, pogledajte u sebe, to jest najbolje u svoje knjige, pa recite koliko poreza niste platili.
Bili ste u pravu u sukobu sa notarima, bolje reći sa Vladom Srbije, pokazali ste veliku međusobnu solidarnost, a i veliki broj građana se solidarisao sa vama iako ih je to puno koštalo. Pa hajde, solidarišite se i vi malo sa građanima. Plaćajte, kao što oni plaćaju, poreze.
U stvari, solidarišite se sa pravnim poretkom. Pravni poredak ne može bez vas, vi ste jedan od stubova pravne države, pa nije red da je vi prvi rušite. Doduše, možda vi u tome niste baš „najprvi“, što bi rekli Crnogorci; ministar Selaković je verovatno podosta isprednjačio, a ni sudije i tužioci nisu daleko od toga. Ali, vi ste – branioci. Vi ste „po difoltu“, što bi rekli klinci, branitelji prava i pravde. Vi ste se zakleli, vi imate svetu dužnost i obavezu i privilegiju da branite vladavinu prava. A vi je rušite.
Pobedili ste javne beležnike, neka ste, čestitamo, ali ne možemo da podelimo isto osećanje kada odbijate da se beleže, jasno i čitko, vaši prihodi. Kad mogu pekari i roštiljdžije, mesari i kafedžije, svakojaki SUR-ovi i STR-ovi, što ne možete i vi.
Vi, ipak, ne radite na buvljaku.
Ili mislite da ovaj naš, kakav-takav, možda i nikakav pravni poredak pretvorite u još veći buvljak.
Peščanik.net, 27.02.2015.
The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.
Author: Mijat Lakićević
Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.
