Kako čitati ustav
| 29/02/2012Može da me se ne tiče šta je Jan Kot pisao o Šekspiru. Ali ustav je obavezna lektira.
Pogled iz Srbije
| 24/11/2011
Prošlost se nikad nije dogodila, a zločini su integrisani u novu pozitivnu predstavu nacionalnog identiteta.
Apology instead of reconciliation: A view from Serbia
| 12/11/2011
What happened cannot be willfully erased, and Serbia will not achieve normalcy unless it confronts its past.
Beli glas
| 28/10/2011
Radio emisija 28.10.2011, govore: Vesna Rakić-Vodinelić, Viktor Ivančić, Vojin Dimitrijević, Nenad Dimitrijević.
Kriza i alternativa
| 27/10/2011
Namesto loše liberalne metafizike, veli kritika, treba nam država koja će biti autentično naša. I tu je čvor, jer nisu svi ljudi – naši.
Pomirenje i izvinjenje
| 05/05/2011Izvinjenje žrtvama i njihovoj zajednici je adekvatniji pristup od strategije pomirenja.
Srbija kao nedovršena država
| 23/07/2010Teoretičar Zoran Đinđić naš je savremenik. U knjizi Jugoslavija kao nedovršena država prvi put su kritici izložene paradigme ‘socijalističke misli o politici’ i ‘socijalističkog konstitucionalizma’.
Kontinuitet nedovršene državnosti
| 17/03/2010Predgovor Nenada Dimitrijevića novom izdanju knjige Jugoslavija kao nedovršena država Zorana Đinđića.
Zločinački režim, njegovi podanici i masovni zločin
| 12/09/2009Arijevci su jedini pravi ljudi, Srbi su najstariji narod u Evropi. Vrhovne vrednosti su smrt, stradanje i masovno ubijanje. Ključno je pitanje da li su obični ljudi na to bili moralno ravnodušni – bez podrške, masovni zločin odmah bi bio prokazan kao bezočna varvarska praksa.
The Past, Responsibility and the Future
| 01/08/2009Rhetoric of hatred was the starting device of the war and the most important instrument of the mass murder and destruction… Regardless of whether I voted for or against Milošević; regardless of whether I was expressing understanding for this brutal nationalism or expressing arguments against it – those crimes form part of my individual identity.
Dva teksta
| 29/07/2009Govor mržnje bio je pokretač rata i najvažniji instrument masovnog ubijanja i razaranja… Bez obzira na to da li sam glasao za ili protiv Miloševića; da li sam izražavao razumevanje za brutalni nacionalizam ili iznosio argumente protiv – počinjeni zločin je deo mog identiteta.
Moral, kultura i zločin
| 28/11/2008U centru moje pažnje biće masovni zločin, odnosno način na koji se ova praksa ponekad objašnjava i brani teorijskim argumentima moralnog i kulturnog relativizma.
Moral, kultura i zločin (II)
| 28/11/2008U centru moje pažnje biće masovni zločin, odnosno način na koji se ova praksa ponekad objašnjava i brani teorijskim argumentima moralnog i kulturnog relativizma.
Moral, kultura i zločin (III)
| 28/11/2008U centru moje pažnje biće masovni zločin, odnosno način na koji se ova praksa ponekad objašnjava i brani teorijskim argumentima moralnog i kulturnog relativizma.
Rodoljupci pišu ustav
| 02/10/2006Akteri promene još uvek su ujedinjeni i zato se u ovom periodu može realno očekivati da će oni biti u stanju da se slože oko konstitucionalizacije principa i aranžmana koji bi bili podjednako prihvatljivi za sve.
Moralna odgovornost za kolektivni zločin
| 17/04/2006Moralni problem sa kojim se tranzicija suočava sastoji se u tome što isti ljudi koji su u zločinačkom režimu kao podanici odbijali da se suoče sa zlom sada postaju građani u demokratskom sistemu. Ovde možemo uočiti jednu vrstu zastrašujuće amoralne hronologije: radi se o ljudima koji su pre zločina živeli u skladu sa minimalnim moralnim standardima; sa dolaskom zločinačkog režima na vlast, oni su spremno pristali da učestvuju, podržavaju ili barem tolerišu zločin; nakon pada ovog režima, oni se vraćaju u civilizovanu normalnost, kao pojedinci koji jasno razumeju i prihvataju civilizacijske standarde kao svoje sopstvene.
Zašto je prošlost važna
| 24/10/2005Ja polazim od toga da poželjna demokratska budućnost ostaje nedostupna dok god ne počnemo da se bavimo pitanjem ispravnog odnosa prema lošoj prošlosti. Naime, ja tvrdim da ta prošlost nije prošla samom promenom režima, i da se ona ne može izbrisati iz javne sfere nekakvom političkom odlukom i odgovarajućim propratnim merama. Zbog toga što osećamo posledice prošlosti mi uopšte i ne možemo da biramo između zaboravljanja i pamćenja: onaj ko insistira na politici zaborava u stvari odbija da se suoči sa stvarnošću.
Zašto čitati Đinđića
| 09/03/2005Teoretičar Zoran Đinđić naš je savremenik. Bez namere da potcenim sve ono vredno što je u polju društvenih nauka napisano i objavljeno u bivšoj Jugoslaviji, Đinđićevu knjigu Jugoslavija kao nedovršena država vidim kao do danas najznačajnije delo koje smo dobili u oblasti političke i ustavne teorije.
Komisija za istinu
| 14/09/2003Kultura ćutanja nije kultura zaborava, već je u krajnjoj konsekvenci kultura političke afirmacije loše prošlosti. Alternativa je kultura suočavanja sa prošlošću. ‘Kultura ćutanja’ razvijena je kao masovna odbrambena reakcija i ne treba je videti samo kao nespremnost ljudi da se suoče sa režimskim zločinima. Problem je u tome što je ideološka racionalizacija nasilja imala svoj pandan u individualnoj racionalizaciji ćutanja: mnogi ljudi su prihvatali vladajuću ideologiju samo da bi izbegli suočavanje sa karakterom i razmerama zla.
Srbija kao nedovršena država
| 24/03/2003“Ni trezveniji posmatrači neće se moći oteti utisku da su ovde zaista osnovne stvari dovedene u pitanje, utisku da je Jugoslavija zapravo nedovršena država, takoreći kao neka otvorena opcija, koja se opire svakoj konačnoj definiciji… U vakuumu koji se širi iza komunističkog pojma (ili tačnije: ne-pojma) državnosti izraslo je raznovrsno bilje, koje je nedostatak pretpostavki za život pretvorilo u vlastitu pretpostavku za život.” (Zoran Đinđić)