Kada je reč o gubitku teritorije, a u slučaju Kosova radi se o 12% ukupne površine Srbije, ukoliko je to uopšte relevantan kriterijum, možda bi trebalo uzeti u obzir iskustva nekih drugih država koje su se nalazile u sličnim situacijama. Konkretno, kako je takve traume prebrodila Velika Britanija, apsolutni svetski šampion u gubitku teritorija, država koja je za nekoliko decenija svedena na manje od 1% prvobitne teritorije?

Ovoj zemlji zaista nedostaju pravi politički analitičari, oni koji ne prezaju od toga da se udube u konkretne brojke, odnosno resultate izbora. U Engleskoj je to malčice drugačije. Tamo praktično postoje samo četiri političke opcije: Liberalne demokrate, Laburisti, Konzervativci, i Apstinenti.

Danas je 12. maj 2008. Imam osamnaest godina. Nisam se nasmejala nijednom. Plače mi se. Ogorčena sam. Ljuta i besna. Tužna. Okružena sam ljudima koji su kroz ovo isto prošli već sto puta, i kažu mi da se ne nerviram. Kako mogu? Verovatno su izgubili volju da se nerviraju. A razumeju me, znam da me razumeju, samo se prave. Mada, ni njima logika nije jača strana – kao da će mi biti bolje ako mi kažu da se ne nerviram. Neće.