Dva nadgrobna spomenika stoje jedan do drugog na crkvenom groblju malog sela Ruken, južno od Lajpciga: jedan pripada Fridrihu Ničeu, jednom od najvećih i najneshvaćenijih filozofa; drugi obeležava grob njegove sestre Elizabet, doživotne antisemitkinje koja je otela rukopise svog brata nakon njegove smrti i iskoristila ih kao podršku nacizmu, i tako na njegovoj filozofiji ostavila mrlju koja nikada nije potpuno izbrisana.

Nasuprot tenzijama koje su na Balkanu prisutne gotovo dvadeset godina postoji snažno iskušenje, u ime nekakvog realizma, da se pristupi konačnom prekrajanju granica po etničkim linijama. Ovakvo rešenje, koje su predlagali brojni posmatrači (analiza Renoa Žirara od 19. marta „Kosovo nije poslednji teritorijalni sukob na Balkanu“), upravo je na svetlost dana iznela srpska vlada, koja predlaže etničku podelu Kosova.  

"Mi, narod, da bismo stvorili savršeniju uniju"

Pre 221 godinu, u zgradi koja još stoji sa druge strane ulice, skupila se grupa ljudi i ovim jednostavnim rečima započela neizvesni američki eksperiment sa demokratijom. Seljaci i naučnici, državnici i patrioti koji su prešli okean da bi pobegli od tiranije i progona, konačno su, tokom proleća 1787. godine, na konvenciji u Filadelfiji, učinili stvarnom svoju deklaraciju nezavisnosti. 

Borci za „nacionalno pitanje“ skoncentrisani su pretežno u 5-6 najvećih ruskih gradova. Najviši tonus ksenofobnog raspoloženja takođe se nalazu tu. Vrhunac mržnje prema „manjinskim i stranim“ građanima detektovan je od strane svih centara za proučavanje javnog mnjenja 2002, kada je započinjao drugi rat u Čečeniji. Od toga trenutka temperatura ne pada.

U ponedeljak, 17. marta, UNMIK i KFOR su izveli loše isplaniranu, i jako loše tempiranu akciju uklanjanja bivših službenika suda iz zgrade suda u Mitrovici koju su oni prethodno zauzeli. Ranjena su 63 policajca UNMIKA, 45 pripadnika KFOR-a i više od 80 Srba. Ta akcija je verovatno samo učvrstila paralelne institucije i proširila jaz između Prištine i međunarodne zajednice s jedne, i Srba na severu, s druge strane.

Srbi su šampioni sveta u pucanju sebi u nogu. Oni iz Mitrovice (srpske enklave na severu Kosova) nisu propustili da potvrde ovo pravilo, kada su se pre nekoliko dana obrušili na vojnike Ujedinjenih nacija (i to toliko da su izazvali smrt jednog ukrajinskog vojnika). U poslednjih dvadeset godina Srbi su se pokazali nesposobnima da kontrolišu svoj bes, ponekad veoma legitiman, i da ga spreče da se pretvori u nasilje. 

Retko se događa da jedna mala zemlja prkosi Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama. A Srbija upravo to radi. Uz podršku nacionalističkih stranki, premijer Vojislav Koštunica je Kosovo proglasio za presudno pitanje u Srbiji danas, i on sada pokušava da ukine kosovsku nezavisnost i da Kosovo vrati pod okrilje Srbije.

Nakon dosadašnjih američkih predizbora još uvek ne znamo ko će biti predsednički kandidat, odnosno kandidatkinja demokrata. No, čitavom svetu je verovatno još preče da sazna u kojoj će se meri naredni predsednik, odnosno predsednica, razlikovati od Buša.

Odluka Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i velikog broja drugih zemalja da prekrše međunarodno pravo koje kaže da teritorijalni integritet i suverenitet države predstavlja svetinju, i da potom dozvoli albanskim separatistima na Kosovu da proglase nezavisnost od Srbije, toliko je izuzetan događaj u međunarodnim odnosima da se morao odigrati van Ujedinjenih nacija u kojima bi njegovu nelegalnost bilo veoma teško opravdati. 

Događaji na Tibetu otkrivaju Ahilovu petu Kine:
njenu nesposobnost da prepozna i poštuje etničku raznolikost
Olimpijske igre u Pekingu predstavljaju ogromnu priliku za Kinu. Od opijumskih ratova naovamo ova zemlja je doživela ono što opisuje kao «vek poniženja». Izuzetak je primopredaja Hong Konga iz 1997, što je bio njen prvi veliki spoljnopolitički uspeh od ranog XIX veka.