Možda bi trebalo staviti Hilari Klinton na tiket demokrata u novembru, a možda i ne bi. Možda bi mogla da pomogne Baraku Obami da ujedini stranku, a možda i ne može. Možda će predati žene i belu radničku klasu. I opet, možda neće.

Našu napaćenu zemlju, opterećenu permanentnim podizanjem na noge, ponovo su ponizili podmukli subverzivni centri. U nedavno objavljenom «Rejtingu zemalja koje se zalažu za mir» (koji svake godine izdaju britanski Institut za ekonomiju i mir i časopis The Economist) Rusija je zauzela 131. mesto, samo nešto malo ispred proslavljenih pacifističkih i miroljubivih zemalja kao što su Sudan, Somalija, Irak, Iran i Severna Koreja.

Najmanje 23 imigranta ubijena su prošle nedelje u predgrađima Johanesburga od ruke ljudi koji su donedavno bili žrtve aparthejda, najnemilosrdnijeg i najproračunatijeg sistema rasne eksploatacije u XX veku. U nekim slučajevima ljudi su živi spaljeni; u drugima su preklani. Hiljade imigranata potražile su utočište u policijskim stanicama i crkvama; izveštaji kažu da su neki od njih započeli dugo putovanje nazad u zemlju iz koje potiču.

Za nekoliko dana, i bez najave u španskim medijima, grupa postarijih obožavalaca generala Franciska Franka, diktatora koji je umro 1975, krenuće iz svoje kancelarije u Fondaciji Franko u Madridu na misu za svog heroja, koja će se održati u Dolini palih. Oni tvrde da će se moliti za sve koji su poginuli u Španskom građanskom ratu: za pripadnike poražene republikanske vojske u njihovim masovnim grobnicama rasutim po čitavom poluostrvu – Frankove žrtve – kao i za generalove pobednike nacionaliste.

Austrijska policija bi mogla da provede večnost na Friclovom slučaju, ali siguran sam da nikada neće „shvatiti zašto je počinio ovaj užasni zločin“. U stvari, nemoguće je čak i zamisliti splet događaja ili okolnosti koje bi, kada se povežu, omogućile bilo kome da kaže: „Aaa, sada razumem zašto se g. Fricl tako poneo!“ Ili drugim rečima, kad bi takvo „objašnjenje“ i postojalo, mi ne bismo bili u stanju da ga shvatimo.

Vladimir Putin je ovako objasnio potrebu takve parade: »To nije zveckanje oružjem; mi nikome ne pretimo, nemamo nameru da to činimo, nikome ništa ne namećemo – mi svega imamo u dovoljnim količinama. Ovo je demonstracija naših rastućih mogućnosti u sferi odbrane. Mi smo u stanju da zaštitimo svoje ljude, svoje građane, svoju državu, naša bogatstva. A imamo ih sasvim dovoljno.«

Zavladala je groznica na tržištima prehrambenih proizvoda i odmah se pojavila avet gladi u svetu. U stvarnosti, bilo da su žetve dobre ili loše, a cene sirovina niske ili visoke, uvek jedna milijarda ljudskih bića gladuje. A sada se dešava da neravnomerna poljoprivredna mondijalizacija pogoršava bedu. Pobune zbog gladi u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, profit za špekulante: nepostojanje propisa u međunarodnoj razmeni pokazuje svoje loše strane dok se pojavljuje nova pretnja, prehrambeni rat XXI veka.

Dok se vozimo kroz prostranu deltu reke Iravadi, posmatramo dokaze razorne moći ciklona Nargis sa obe strane razrovanog puta; iščupano drveće, oborene stubove dalekovoda, čitava sela sravnjena sa zemljom.

Najveći doprinos neoliberalističkoj tezi da posle pada Berlinskog zida levica više ne postoji i da je kapitalizam, kakav oni propovedaju, ostao bez alternative, dali su izbori održani u Italiji 13. i 14. aprila, na kojima je italijanska levica u parlamentarnom smislu prestala da postoji. Italija je danas jedina zemlja u Evropskoj uniji u čijem parlamentu ne postoji nijedan poslanik deklarisane levice.

Tema rase je sada snažnija i opasnija nego na bilo kojem ranijem stupnju kampanje. Nedavne izjave njegovog nekadašnjeg duhovnika iz Čikaga, velečasnog Džeremaje Rajta – uključujući i tvrdnju da je vlada SAD razvila virus side kako bi zarazila crnce – dovele su u pitanje Obaminu sposobnost procene.