Autor čuvene karikature proroka Muhameda sa turbanom u obliku bombe – objavljene uz jedanaest drugih u septembru 2005 – živi skriven u Arhusu otkako je osujećen atentat na njega u februaru. «U bekstvu sam u sopstvenoj zemlji», ogorčeno kaže.  

Rekao je da je bilo i drugih zahteva koje nije naveo, ali se svemu tome pristupa sa oprezom zato što su u prošlosti zvaničnici koji su pregovarali u Mugabeovo ime davali obećanja koja predsednik nije ispunio. MDC želi da razgovara direktno sa Mugabeom.  

Često čujete kako se za nekog političara, ili kakvog drugog oportunistu kaže da bi prodao i sopstvenu babu ako bi to koristilo njegovim interesima. Ali, retko ćete, ako ikad, videti da se ovakva zloglasna transakcija zaista i izvrši. Zbog toga sam dodatno iznenađen što je Obama uspeo da se tako jednostavno provuče. (Ipak, zašto bih bio iznenađen? On i dalje uspeva da se provuče sa bilo čime.)  

U Bukureštu će se razgovarati o Avganistanu, Kosovu, Makedoniji, i dakle, hteli to ili ne, o Gruziji i Ukrajini. Tu ćemo saznati i da li demokratski Zapad zastupa svoje vrednosti slobode i tolerancije, podržava svoje prirodne saveznike i pruža li ili ne ruku onima koji, u Evropi ili na njenim marginama, gorljivo slave njegove konstistutivne ideale.

Dva nadgrobna spomenika stoje jedan do drugog na crkvenom groblju malog sela Ruken, južno od Lajpciga: jedan pripada Fridrihu Ničeu, jednom od najvećih i najneshvaćenijih filozofa; drugi obeležava grob njegove sestre Elizabet, doživotne antisemitkinje koja je otela rukopise svog brata nakon njegove smrti i iskoristila ih kao podršku nacizmu, i tako na njegovoj filozofiji ostavila mrlju koja nikada nije potpuno izbrisana.

Nasuprot tenzijama koje su na Balkanu prisutne gotovo dvadeset godina postoji snažno iskušenje, u ime nekakvog realizma, da se pristupi konačnom prekrajanju granica po etničkim linijama. Ovakvo rešenje, koje su predlagali brojni posmatrači (analiza Renoa Žirara od 19. marta „Kosovo nije poslednji teritorijalni sukob na Balkanu“), upravo je na svetlost dana iznela srpska vlada, koja predlaže etničku podelu Kosova.  

"Mi, narod, da bismo stvorili savršeniju uniju"

Pre 221 godinu, u zgradi koja još stoji sa druge strane ulice, skupila se grupa ljudi i ovim jednostavnim rečima započela neizvesni američki eksperiment sa demokratijom. Seljaci i naučnici, državnici i patrioti koji su prešli okean da bi pobegli od tiranije i progona, konačno su, tokom proleća 1787. godine, na konvenciji u Filadelfiji, učinili stvarnom svoju deklaraciju nezavisnosti. 

Borci za „nacionalno pitanje“ skoncentrisani su pretežno u 5-6 najvećih ruskih gradova. Najviši tonus ksenofobnog raspoloženja takođe se nalazu tu. Vrhunac mržnje prema „manjinskim i stranim“ građanima detektovan je od strane svih centara za proučavanje javnog mnjenja 2002, kada je započinjao drugi rat u Čečeniji. Od toga trenutka temperatura ne pada.

U ponedeljak, 17. marta, UNMIK i KFOR su izveli loše isplaniranu, i jako loše tempiranu akciju uklanjanja bivših službenika suda iz zgrade suda u Mitrovici koju su oni prethodno zauzeli. Ranjena su 63 policajca UNMIKA, 45 pripadnika KFOR-a i više od 80 Srba. Ta akcija je verovatno samo učvrstila paralelne institucije i proširila jaz između Prištine i međunarodne zajednice s jedne, i Srba na severu, s druge strane.

Srbi su šampioni sveta u pucanju sebi u nogu. Oni iz Mitrovice (srpske enklave na severu Kosova) nisu propustili da potvrde ovo pravilo, kada su se pre nekoliko dana obrušili na vojnike Ujedinjenih nacija (i to toliko da su izazvali smrt jednog ukrajinskog vojnika). U poslednjih dvadeset godina Srbi su se pokazali nesposobnima da kontrolišu svoj bes, ponekad veoma legitiman, i da ga spreče da se pretvori u nasilje.