Gledam ovih dana tabele najuspešnijih firmi Srbije koje je sačinio Republički zavod za razvoj i pokušavam da proniknem šta se doista dešava među onima koji su državi prijavili dobit u 2007. godini. 

Pisac ovih redova, tada sasvim mlad novinar, tu prvu Fridmanovu rečenicu je dobro razumeo, a kasnije izlaganje mu se učinilo nerazumljivim. 

Pošto Srbija u suštini ima mali budžet u apsolutnom iznosu, a kako se posle izbora nada boljim finansijskim godinama, logično je da se danas opredeli za zaduživanje... 

Prvih sto dana svake vlade su uvek veoma bitni, a čini se da su u Srbiji ovoga puta i veoma bitni jer, pre svega, valja "očistiti sto" i okončati stare poslove, koji su čekali političku konsolidaciju u vrhu državne vlasti. 

Kada je izgledalo da sve ide po logičnom planu i da se sklapa vlada kojoj će ton davati jedna stranka koja je doista na centru političke scene u Srbiji (neki smatraju levo od centra, dok je drugi vide nešto desnije), sam potporni stub buduće vlade je izgleda napukao - valjda pod unutrašnjim napetostima i spoljnim teretom koalicije, koja je ispala skuplja nego što su to površni posmatrači očekivali.  

Verovatno je bilo zamišljeno i očekivano da SPS i grupa oko te stranke, u jednom pažljivo odabranom trenutku, možda i "u pet do dvanaest", naglo popravi svoju poziciju i ukus kod demokratski opredeljene publike nekakvim "istorijskim zaokretom" ka Evropi, ali to društvo na čelu sa živopisnim "triom ugursuza" izgleda da nije u stanju da "iznese" tako zahtevan glumački zadatak. 

Nagli skok cena sirove nafte na svetskom tržištu tokom ovog meseca, između 15 i 18 odsto (svakog dana je drugačije), očigledno je uzbudio čitav svet. Svetska cena, koja poslednjih dana osciluje na nivou nešto višem od 130 dolara za barel lake nafte, na celoj planeti izaziva talas poskupljenja naftnih derivata, pa su, na primer, kamiondžije Velike Britanije pre neki dan blokirale London tražeći državnu pomoć zbog naraslih troškova.

Pokušavajući da nekako objasni svoj poraz na proteklim izborima, Vojislav Koštunica je u prvom govoru posle objavljivanja rezultata glasanja, 11. maja uveče, natuknuo da je on dugo bio na vodećem položaju u jednoj zemlji u tranziciji, što će reći - da on i njegova stranka nužno plaćaju ceh često i bolnih promena za koje su objektivno poneli odgovornost.

Možda je ludo reći, ali jedino što bi uoči majskih izbora trebalo da ohrabri demokratski blok to je histerična panika koju su narodnjaci i radikali pokazali povodom glasina da će Srbiji 28. aprila možda ipak biti ponuđen na potpis Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Znači, oni se i dalje plaše zavodljivosti Evrope kod ovdašnjeg stanovništva, mada se antievropska propagandna kampanja, sa malim prekidima, u Srbiji vodi već dve decenije, a u jednoj dublje obrazloženoj istorijskoj analizi moglo bi se dokazati da je reč i o vekovima.

Iako je prerano bilo šta prognozirati, ipak se sa dosta razloga može pretpostaviti da će rezultat majskih izbora biti blizak "pata kartama" s evropske ili antievropske strane - što bi za velike stranke značilo mučno natezanje sa onim manjim političkim grupama koje u Srbiji po pravilu imaju vođe gigantskih apetita.