Kako čestiti vanzemaljac zna da je došao trenutak da batali srpsku politiku? Tako što više ne prepoznaje lica na Coraxovim karikaturama. A evo i walking dokaza da je sopstvene savete najteže poslušati, ma koliko dobri bili... :-)

Don Koštun, duboko u delirijumu, razgovara sa političkom apstrakcijom jednog čitavog kontinenta - sa Ujedinjenom Evropom. Popeo se na kuhinjsku stolicu, glavom skoro udara u niski plafon i urla direktno u protočni bojler. Uplašena i postiđena, Evropa ni da zucne. “ Po svemu sudeći EU misli da je njen pravi odgovor da ćuti o odluci da se oslobodi Ramuš Haradinaj i da je najbolje da se pravi kao da se ništa nije dogodilo", grmi sa stolice gnevni vitez…

Užareni i nadrealni avgust 2000-te. Slobica još uvek sedi na vlasti, sitno broji, al' to još niko ne zna. Temeljno sluđen, prvi put "kući" nakon šest dugih godina, shvatam da sam se promenio u znatno većoj meri nego Beograd. Ipak, i spoljne promene su dovoljno dramatične: niko više ne staje na crveno, gradski saobraćaj jednostavno ne postoji, non-stop je 42 stepena u hladu, niko nema erkondišn, taksista me ljubazno moli da pridrzim vrata jerbo se, je l' da, ne zatvaraju...

 

Srecom, ima leka. Sporog, skupog i dugotrajnog (ne najskuplja srpska reč, već najskuplja srpska psihoza) Na svaku hiljadu puta ponovljenu laž treba previti odgovarajuću istinu, takođe jedno hiljadicu puta. Evo detaljnog recepta:

Z-e-e-e-v. Baš me briga za dosadne i ultrapredvidljive srpske predsedničke izbore. I watched that movie one time too many. Loš i neverovatan scenario, al' mu to ništa ne smeta da se svaki put besprekorno izvrši: 

U poslednje vreme sam uobičajio da 92-ojkine radio-emisije upotrebljavam kao neku vrstu zvučne zavese: najviše da ne bih slušao šum kancelarije oko sebe, kolege koje se domunđavaju ili pričaju telefonom - a primetio sam i da te malo ređe cimaju za svaku sitnicu kada natakariš slušalice... ;-)

Ono što se meni učinilo dostojnim razglabanja u ovoj sramotnoj Naši vs. Pesčanik epizodi, to je dotični sense of entitlement, to jest spremnost, bes i strast sa kojom svi ti Ušće-Lešće-ne-damo-te-Hagu- Slobo-Slobodo nesrećnici panično, nepokolebljivo, bez trunke sumnje ili premišljanja - brane svoje Pravo na Zabludu.