Naslov ovog teksta je preuzet sa albuma Idola, koji se na folirantski način nešto kao bavio pravoslavljem i koji je 1986. godine proglašen za najbolju ploču YU rocka, skupa sa numerama Rusija i Nebeska tema. Prevarivši sve u bivšoj državi, taj muzički napor utro je put budućim lažnim pravoslavcima i tobožnjim nacionalistima, čiji je najveći dokaz bezgranične i vizantijski plave navodne vere obično bio drveni krst koji se klati na retrovizorima polovnih zapadnih automobila, koji se drmusaju putevima jedne sasvim nesrećne zemlje. 

Sada već na nivou podrške koju ima Milanka Karić, Koštunica i dalje gospodari Srbijom i nameće cenu svoje podrške. Ovoga puta to je paket aranžman za plovidbu ruskim bespućima. Na to neizvesno putovanje neće morati da krene samo Boris Tadić, DS i NIS, već i cela Srbija.

Demokrate smo i progresivni. Predlažemo jedno novo političko svrstavanje. Načela koja postavljamo nisu isključiva, već su egaliltarno liberalna i neosporno predana demokratiji.

Evo nas opet u potrazi za Srbijom. Gde se ona izgubila i zašto je uopšte tražimo? Sve potrage za njom su isto onoliko zagonetne kao i njen nestanak, pa se tragači često osećaju kao neko ko uludo troši vreme.

Dok je skoro cela Srbija bila šarmirana tiranijom, u njoj je delovao jedan sasvim drukčiji političar: Zoran Djindjić. Kada je reč o njegovoj intelektualnoj političkoj biografiji, nezaobilazno je ukazati na uzore koji su formirali njegovu političku misao, kao i na unutrašnju rascepljenost njegovih teorija i svakodnevnim životom primoranih naklonosti.