"Posle 29. maja, dana kada je Srbija videla da je jedan vladar (ma kakav on bio) poleteo glavačke kroz prozor, sa neprikosnovenošću i prestižom monarhovim (je) svršeno. I da monarhija u Srbiji živi još 1000 godina, vladar ne može više dostići raniji prestiž", zaključio je nakon Majskog prevrata naprednjački prvak, Pavle Marinković, koji je pripadao grupi, inače u Srbiji veoma malobrojnoj, pravih, doktrinarnih monarhista.

Kosovo u funkciji znatno većih i ozbiljnijih teritorijalnih aspiracija predstavlja konstantu nacionalne politike moderne srpske države. Suština moderne srpske državne ideje, od samog početka stvaranja nacionalne države bila je i ostala državno ujedinjenje svih zemalja koje se, bilo po etničkom ili istorijskom pravu, smatraju srpskim. Ta državna ideja tokom istorije je nazivana "osveta Kosova" ili, danas češće, povratak Kosova.

Kada su oficiri srpske vojske - "pionira modernog srpskog nacionalizma", kako je vojsku Kraljevine Srbije okvalifikovao Nikola Stojanović – ubili poslednjeg vladara dinastije Obrenović i doveli na presto Petra Karađorđevića, nastupilo je doba koje je u istorijskom pamćenju Srba zapisano kao "zlatno doba" srpske demokratije.

Pred kraj osamdesetih godina prošlog veka, više od jedne i po decenije pošto se povukao iz političkog života Srbije, Marko Nikezić je rekao: "Veću satisfakciju imam kada neko nešto nađe u našoj politici što zaslužuje pažnju nego kada me neko blagonaklono spomene", jer – kako je rekao – "važno je ono što prevazilazi pojedinca".

Srbija se nedavno oprostila od dva svoja predsednika – Ivana Stambolića, bivšeg predsednika države i Zorana Đinđića, aktuelnog predsednika vlade. Obojica su žrtve unutrašnjeg političkog zločina koji je počinila sama država; nad Ivanom Stambolićem u avgustu 2000, a nad Zoranom Đinđićem dve i po godine kasnije, u martu 2003. I pored obilja informacija, oba ubistva su i dalje obavijena gustom maglom.