Vahabiti (u nas popularno nazvani vehabijama) pristalice su hanbalitske versko-pravne škole u sunitskom islamu, karakteristične po bukvalističkom tumačenju tradicije, integrizmu, pa i fundamentalizmu. Oni su protivnici sufizma, muzike, pluralizma u islamu, svetačkih grobova, mauzoleja, kao i slavljenja Poslanikovog rođendana (mevlud). Oni čuvaju još samo Muhamedov grob u Medini, dok su svi drugi svetački kultovi zabranjeni. Vahabitima pripadaju talibani, „avganistanski Arapi“, koji su uništavali Budine statue u Bamijanu, a u Kabulu zabranjivali bioskop i slobodno kretanje žena.

Gde su se sve nalazile beogradske tekije, kako su izgledale, kojim redovima su pripadale? S obzirom na manjkavost podataka koji se tiču baš tog aspekta religijskog života u „Stolnom Beogradu“ u spomenutom periodu, nije lako danas pružiti nedvosmislene odgovore na ova pitanja. Zahvaljujući turskim i austrijskim planovima grada, popisima muslimana, defterima, beratima i vakufnamama iz različitih perioda, kao i docnijim istraživanjima istoričara i istoričara umetnosti, za bar osam tekija se, s prilično pouzdanja, može odrediti tačna ili približna lokacija.

Ko je još mogao slutiti, krajem februara 2001, prateći na televiziji talibansko razaranje kolosalnih Budinih statua u Bamijanu, da će leta iste godine, kao žrtve slične ideološke i religijske isključivosti, stradati hiljade nedužnih građana u svetskim prestonicama poput Njujorka i Vašingtona? Koje li gorke ironije u tome da se jedan od najžešćih terorističkih napada u ljudskoj povesti desio baš u godini koju su Ujedinjene nacije proglasile Godinom dijaloga među civilizacijama!

Mladi profesor Joan Kulianu je ubijen u kupatilu fakulteta Divinity, Univerziteta u Čikagu. Ubica još uvek nije poznat kao ni motiv. Postoje spekulacije da je ubistvo naručio Nikolae Čaušesku zbog njegovih političkih članaka. Problem je što se ubistvo desilo godinu i po dana nakon čaušeskuove smrti. Pre nego što je ubijen Kulianu je pisao članke i davao intervjue u kojima je osuđivao režim Jon Ilieskua. Neki povezuju ovo ubistvo sa tajnom policijom koja ga je dala ubiti kako ne bi postao jaka politička figura u slučaju povratka u zemlju. Najsmeliji teoretičari motive za ubistvo traže u knjigama i objavljenim radovima profesora Kulianua.

Ted Enton
UBISTVO PROFESORA KULIANUA: HRONIKA PREDSKAZANE SMRTI
Univerzitet De Pol, SAD

Poslednjeg jutra svoga života, Joan Kulianu (Ioan Culianu), harizmatični profesor Teološkog fakulteta Univerziteta u Čikagu, držao je predavanje o gnosticizmu, proučavanju tajnih, mističkih sekti. Jedan od njegovih postdiplomaca, Aleksandar Argeles (Alexander Arguelles), izlagao je toga dana, po prvi put pred svojim profesorima, jedan rad.