|
Svaki nacionalizam svoje argumente pronalazi u apsurdnim,
pseudonaučnim tvrdnjama. Prošli smo kroz fazu genetskog razgraničenja
na Balkanu, a pre neki dan nam je Vojislav Koštunica ponudio novu
„istinu“ koju će neizbrisivim slovima potvrditi i novi ustav. Dakle:
„Otkad postoji Srbija svaki pripadnik našeg naroda rađa se i umire sa
svešću da je Kosovo (šta bi s Metohijom?) uvek bilo i da će zauvek biti
sastavni deo Srbije“. Nisam proverio ovu tvrdnju kod (sve malobrojnije
srpske) novorođenčadi i (sve više) trenutno umirućih, već
sam se obratio sebi. Ustanovio sam da sam veći deo života (svoje svesti
pri rođenju se ne sećam) proveo s unutrašnjim osećanjem
prostora-teritorije koji osećam kao „svoj“ i u kome se osećam slobodan.
Taj prostor se zvao Jugoslavija i uključivao je i Srbiju i AP Kosovo.
Verovao sam da će tako biti „zauvek“. Nije bilo. Bez obzira na razne
ustave, zakletve i neizbrisiva slova, bez obzira na želje i potrebe
mnogih, stvari su se promenile. Danas živim u manjem delu „svog“
nekadašnjeg prostora. Ostale povremeno posećujem, ili kroz njih prolazim, uvek uzbuđen zbog probuđenih sećanja.
Odbijam da učestvujem u politikantskoj manipulaciji osećanjima
građana Srbije kojom nemoćna vlast prikriva svoju nesposobnost i
nespremnost da se suoči s realnošću. Najavljujem da neću glasati za
ustav koji će potvrditi Miloševićevu izjavu da smo 1999. „očuvali
teritorijalni integritet zemlje...“). Glasaću samo za ustav koji Srbiju
definiše kao demokratsku, modernu, evropsku državu.
To mi pravo ne mogu oduzeti.
reagovanje na skupštinski govor premijera Vojislava Koštunice o Kosovu
Danas, 18.septembar 2006.
Povezani članci:
- "Dobri" nacionalizam
"Dobri" nacionalizam zaključuje da su ustvari Albanci krivi za rđavu demokratizaciju Srbije 90-ih, da su krivi što se Milošević tako dugo održao na vlasti, da su krivi za jačanje njegovog nasilništva. Veruje da su Albanci, samo da su izlazili na izbore, još 1992. mogli doprineti da Milošević bude "sateran u stupicu", ali oni su kao "nelojalna" manjina, namerno želeli njegov opstanak na vlasti jer - "šta bi oni bez njega?". Drugim rečima, "dobri" nacionalizam bi voleo da su Albanci izlazeći na izbore srušili Miloševića i onda gradili državu=naciju u kojoj bi od "dobrog" nacionalizma kad-tad bili proglašeni za razjedinjujući faktor. Ali "dobri" nacionalizam bi taj problem rešavao lepše od Miloševića, on bi im ponudio da ih liberalnim putem, uz međunarodno prisustvo, sa njihovim pristankom - raseli.
- Balkan – Teror kulture
Na ovogodišnjem Sajmu knjiga Ivan Čolović se pojavljuje sa dve knjige u čijem naslovu je reč kultura. Jednu je objavio Peščanik: Vesti iz kulture, a drugu Biblioteka XX vek, pod naslovom Balkan – teror kulture, iz koje objavljujemo deo uvodnog poglavlja.
- Bolesniku jedan!
Nacionalizam je teska droga. Skidanje s te droge je teško. Remisije su neizbežne. Mora se pokušavati više puta. Svaka droga je privlačna, u tome je upravo njena opasnost. Droga nacionalizma je privlačna, jer se pod njom:
- Borba za kanonske teritorije
Onaj ko bude hteo da shvati spor između SPC i kanonski nepriznate MPC -
koji se odlukama majskog saziva Sabora SPC zavezao u još komplikovaniji
čvor - to sigurno neće moći bez uvida u istoriju tog spora koja traje
već četrdeset godina. Breme nedovršene istorije jednako pritiska sve,
ali posledice nisu naravno uvek iste - nekima je istorija nezavisno od
njih počela dosta "kasno". Reč je o Makedoncima koji su tek nedavno -
pre šezdesetak godina - doživeli okončanje istorijskog procesa
formiranja države i nacije.
- Braća Vokri i kvisling
Ko zna, možda je ta Sonja Biserko stvarno neka zla žena, ali sto mu gromova: taman se ona sa zlobnim cerekom seti nečeg baš opakog, kad, evo ti, javi se neki genije koji prevaziđe najcrnje trenutke njene mašte.
|
