Ja ih zamišljam u neprekidnom zasedanju, izgubljene, prebledele i omršavele. Ne jedu skoro ništa, a ni vode se ne sete baš često. Plaše se, odmeravaju, kalkulišu, smišljaju, raspravljaju... Taman im se učini da su nešto odlučili, osmeh im se vrati na lice i počnu se međusobno kuražiti i čestitati, kad se neko javi sa poraznom procenom da će im zbog takve akcije pasti i procenti i rejting, pa se vrate na početak u potpunoj agoniji. Vreme uglavnom provode u praznoj sobi po kojoj nebulozno kruže i sudaraju se, sve se držeći za glavu sa obe ruke i vičući „Šta da radimo, oh, šta da radimo?“ Podsećaju na haotično sudaranje molekula u Braunovom kretanju.

Ništa im nije jasno - kako je Toma oduzeo predsedničku pobedu Borisu? Kako je DS ostao bez vlasti u Vladi Srbije? Kako to da ih više niko ne sluša čak i kada se usude da puste glasa? Kako to da ih Koštunica, Velja i njima slične himere poklope nakon svake izjave o Evropi, kao nestašnu decu koja povremeno odlutaju tamo gde im je strogo zabranjeno? Kako se desilo da im ispod nogu izmaknu sve što su na izborima postigli, pa sada lebde u bezvazdušnom prostoru?

Ako kažem da je sve počelo pre nešto više od godinu dana kada su premijersko mesto prepustili Koštunici, verovatno ću ponovo otkriti rupu na saksiji. Moram priznati da sam i sama bila sklona takvom rešenju posle onog sumanutog eksperimenta sa Tomom na čelu Skupštine. Ucena uspela, mission accomplished! Ipak, verovala sam da će umeti da stvar drže pod kontrolom, a da je Koštunica veliko, ali savladivo nužno zlo. „Stvar“ na koju sam mislila je jasna građanska, evropska ideja sa još jasnijim odrednicama humanizma, tolerancije i ekonomskog napretka.

Šta se u međuvremenu desilo? Kada krivudate po gustoj šumi u pokušajima da savladate i zaobiđete drveće pred vama, možete da se izgubite. Ako se još i smrkne, a vi ste i dalje u šumi, lako zaboravite i gde ste krenuli. Mislim da se demokratama upravo to dogodilo. Prepreke, drveće, potočiće, brda, doline, sitne šumske požare smišljeno im je podmetalo veselo narodnjačko društvo koje je građu i šibice dobavljalo od zadovoljnih radikala preko Veljinih tendera. Umesto da drveće poseku, požare ugase i nastave pravo ka svom cilju, makar i gore-dole preko brda i sa kvašenjem u potoku, DS je lutanjem i izbegavanjem nevolja uspeo da izgubi kompas. Upustili su se u igru žmurke sa prljavim igračima.

Hoću reći, ne možeš se igrati patriotskih igara sa radikalima! Oni su već dugo krvavi majstori na tom polju. Ne možeš glumiti većeg vernika od Koštunice, pa makar vodio deset popova sa sve Medvedevom po beogradskim crkvama i krstio se sto puta i ljubio ikonu još toliko. Ne možeš mrzeti i ponižavati više od Velje i Voje. Oni su nepobedivi šampioni tih igara. Imaju demokrate, bar se nadam, svoju igru i nije mi jasno zašto je nisu nametnuli kada su mogli, a još manje zašto su od nje odustali ili bar dozvolili sebi da je negde zature.

Nismo glasali za Tadića u nesrećnom drugom krugu da bismo sada bili poniženi, depresivni, beznadežni, razlupani i uplašeni. Nećemo ćutanje o priključenju EU samo zato što je Tomi i Voji palo na pamet da Kosovo vežu za evropsko pitanje. Uzgred, to im je bila najgenijalnija i najveća balvančina u gorepomenutoj šumi. Od pobednika tražim da izađe iz rupe i zaštiti naša građanska prava i slobode. Od pobednika tražim da ućutka huškača i zlotvora od Čačka i njegovo etiketiranje neistomišljenika. Većinska Srbija nije za TO glasala.

Dakle, gospodo iz DS-a saberite se, osvežite se, skupite hrabrosti, izađite iz prazne sobe u koju ste dospeli, a u gustoj šumi pronađite izgubljeni kompas. Imate većinu za ideju koju ste nam predstavili na nedavnim izborima, pa izvolite!

peščanik.net, 29.02.08.

Povezani članci:

• Šesti princip

  Novi predlog gubitnika poslednjih izbora o takozvanoj podeli odgovornosti tj. vezivanju mesta premijera i mesta predsednika Republike i njihovoj automatskoj dodeli "onoj drugoj strani" nezapamćeno je javno priznanje o ukidanju izbora i volje građana kao osnovnog mehanizma i principa demokratije.

• Kamen, papir, makaze ili Kako smo glasali

  Da su oci nacije više pisali o izborima nego o dobro regulisanoj miliciji, imali bismo bolje zakone o kontroli oružja, ali bismo možda i dalje glasali zrnevljem, nadvikujući se na gradskim trgovima.

• Koncentraciona skupština

  Najčešće je laž u osnovi svih rđavih ishoda. Čitavu godinu dana političke vođe i pregovarači u raznim timovima ubeđuju javnost kako od nezavisnosti Kosova nema ništa. Strategija laži je jednostavna. Kaže se: „Ne verujte svojim očima nego verujte nama“. Zašto? Zato što vam mi kažemo šta piše u međunarodnom pravu. Javnost se prirodno okreće stručnjacima za međunarodno pravo, koji opet smatraju da su dužni da kažu da zaista tako piše u međunarodnom pravu. To se događa u zemlji koja je nastala tako što su šest delova prethodne države, od kojih je ona jedan, već stekli nezavisnost.

• Pobeda jačeg demokrate

  Gosti: Vesna Pešić iz GSS, istoričarke Latinka Perović i Olivera Milosavljević, sociolog religije Milan Vukomanović, antropolog Ivan Čolović.
  Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

• Podsetnik za progresivnu politiku

  Demokrate smo i progresivni. Predlažemo jedno novo političko svrstavanje. Načela koja postavljamo nisu isključiva, već su egaliltarno liberalna i neosporno predana demokratiji.