Sada uvedite Mekejna:
epska borba zavrsena pobedom za Obamu

Nakon petomesečne epske bitke koja je preobrazila američku politiku, Barak Obama je sinoć stekao pravo na demokratsku nominaciju, nastavljajući svoju neverovatnu potragu za mestom prvog afroameričkog predsednika u istoriji njegove zemlje.

Bila je to najznačajnija prekretnica na meteorskom političkom putu g. Obame, sina crnog intelektualca iz Kenije i bele antropološkinje iz Kanzasa, koji je pre samo četiri godine bio gotovo nepoznati senator iz Ilinoisa.

Konačno je pobedio Hilari Klinton i povešće Demokratsku stranku u bitku protiv Džona Mekejna. Ova kampanja je preobrazila politički pejzaž Amerike tako što je podstakla desetine miliona glasača da traže radikalne promene u Vašingtonu i stavila tačku na preterani uticaj lobista na mašineriju vlasti.

„Izabrali ste da ne slušate svoje sumnje i strahove, već svoje najveće nade i najviše težnje“, rekao je na deliričnoj proslavi upriličenoj za 17.000 pristalica u sportskoj hali u Sent Polu, Minesota. Još 15.000 ljudi se skupilo ispred hale i po obližnjim barovima gde je „preliminarni happy hour“ produžen do duboko u noć.

„Večeras označavamo kraj jednog istorijskog putovanja i započinjemo drugo“, rekao je, izjavivši bez trunke oklevanja da će poneti zastavu i izbaciti republikance iz Bele kuće.

„Večeras mogu da stanem pred vas i da kažem da ću ja biti kandidat Demokratske stranke za predsednika Sjedinjenih Država“, rekao je.

Poplava podrške superdelegata u poslednjem trenutku i podeljeni rezultati na poslednje dve ture preliminarnih izbora u Montani i Dakoti obezbedili su g. Obami 2.118 delegata potrebnih za dobijanje kandidature na konvenciji Demokratske stranke u avgustu u Denveru. Velikodušno je odao priznanje Hilari Klinton, koju je publika pozdravila toplim aplauzom, što je znak da je bar jedna strana ogorčeno podeljene stranke spremna da krene dalje.

Ali, gđa Klinton čak ni u porazu još uvek nije spremna da napusti trku. I ona je odala priznanje svom protivniku rekavši: „Bila je čast nadmetati se na preliminarnim izborima sa njim, baš kao što mi je čast što mogu da ga nazovem svojim prijateljem.“ Takođe je rekla: „Ovo je bila duga kampanja i večeras neću donositi nikakve odluke.“

Umesto da prihvati neizbežno i da ujedini stranku protiv zajedničkog neprijatelja, gđa Klinton je izjavila pred publikom u Njujorku da je ona bolji kandidat i da je dobila više glasova od Obame.

„Želim da se poštuje 18 miliona Amerikanaca koji su glasali za mene“, izjavila je uz promukle uzvike odobravanja.

Gospodin Obama je svoju pobedu objavio u Sent Polu, baš na mestu gde će republikanci krunisati g. Mekejna kao svog kandidata u septembru, što je jasna poruka da su izbori već počeli. To je za njega takođe bio trenutak da usredsredi svoju podeljenu partiju na to da pobede republikance u novembru.

Iz tabora Klintonove čitavog dana su stizali mešoviti signali. Najzanimljiviji izveštaj tiče se konferencijskog telefonskog razgovora sa kolegama kongresmenima, tokom kojeg je rekla da je „otvorena“ za to da bude Obamin potpredsednički kandidat ako bi to uvećalo šanse partije. Oživljujući spekulacije o „tiketu snova“, bivša prva dama se izgleda pomirila sa činjenicom da je okončan njen san o povratku u Belu kuću u svojstvu predsednika.

Uglavnom tužna gomila pristalica sinoć se okupila u podrumskoj fiskulturnoj sali jednog koledža na Menhetnu da čuje njen odgovor na dramatične događaje tog dana. Više nije bilo prikrivanja stvarnosti. Ovo neće biti izbori posle kojih će prvi ženski vrhovni komandant ući u Ovalnu sobu.

Gospodin Obama je čekao da stignu rezultati poslednjih preliminarnih izbora – pet meseci od dana kada je nadmetanje počelo – a superdelegati koji su bili neutralni u bici Obama–Klinton počeli su da skaču na njegovu stranu. Najvažniji među njima bili su Džejms Klajburn iz Južne Karoline, najuticajniji crni političar u Kongresu, i bivši predsednik Džimi Karter.

Priliv superdelegata počeo je kao kapljica ujutru, rastao je tokom dana i postao poplava uveče. Kalifornijska kongresmenka Maksin Voters čak se prebacila sa Klintonove na Obamu, rekavši: „Sada je vreme da se ujedinimo da bismo omogućili pravu promenu u novembru.“

Predsednička kampanja se brzo prebacila u novu fazu kada je g. Mekejn u etru osporio tvrdnju g. Obame da bi izbor g. Mekejna za predsednika značio nastavak politike Džordža Buša. Govoreći u Luizijani g. Mekejn je postavio distancu između g. Buša i sebe, a g. Obamu je diskvalifikovao kao političara žutokljunca.

„Američki narod me ne poznaje od juče, a g. Obamu tek počinje da upoznaje“, rekao je g. Mekejn.

Žestoka i ponekad ružna bitka između prvog crnog kandidata i prve žene sa solidnim šansama za Belu kuću već je zaslužila jedinstveno mesto u istoriji politike SAD. Bila je najskuplja, najborbenija i najveća u smislu glasačkog entuzijazma i broja registrovanih glasača. Ali je diskutabilno i koliko je umanjila šanse za pobedu demokrata u novembru time što je rasplamsala vatru rasnih predrasuda protiv g. Obame.

Američke visokoobrazovane elite i crni glasači zadivljeni su njegovim spokojnim stilom, obzirnošću i retorskim darom. Ali on ostaje neshvatljiv lik za mnoge pripadnike bele radničke klase. To bi moglo biti opasno u Ohaju i Pensilvaniji, koji su swing states i gde se može računati na to da će se g. Mekejn poslužiti svojom vojničkom retorikom.

U međuvremenu se rasipa osoblje koje je radilo kampanju Hilari Klinton, pošto je plaćeno samo do 15. juna. Ton joj je postao mnogo pomirljiviji. Njeni saradnici su stavili do znanja da će prihvatiti odluku statusnog odbora od prošlog vikenda kojom joj se dodeljuje mala većina delegata sa spornih preliminarnih izbora u Mičigenu i na Floridi.

Kakav god da je stav u javnosti, najvažnije odluke će biti donete iza scene, kada kandidati i njihovi saradnici razrade koreografiju raspleta ove zadivljujuće kampanje i postave temelj za ujedinjenu konvenciju.

Već su pušteni probni baloni za ovakav kraj. Gospodin Obama je rekao da će se sastati sa gđom Klinton kada i gde ona izabere. Ti razgovori će odrediti njenu ulogu.

Dik Moris, nekadašnji savetnik Klintonove, koji se pretvorio u političkog neprijatelja, upozorio je da će stavljanje gđe Klinton na tiket u svojstvu potpredsednice stvoriti ménage-à-trois. „Bil će biti neočekivani cimer. Čak i ako predsednik Obama bude u stanju da disciplinuje Hilari i natera je da bude druga violina, ne postoji ni najmanja šansa da natera bivšeg predsednika da prihvati takva pravila.“

Obamin pobednički govor

Povezani članci:

• Žena jučerašnjice

  Možda bi trebalo staviti Hilari Klinton na tiket demokrata u novembru, a možda i ne bi. Možda bi mogla da pomogne Baraku Obami da ujedini stranku, a možda i ne može. Možda će predati žene i belu radničku klasu. I opet, možda neće.

• Čovek izgubljene nade

  Slušala sam kako je Barak Obama objašnjavao šta je to nada u politici. Moraš da svedočiš da si radio za nadu i da nisi prevario. Zato građani, birači, iako znaju da su toliko puta bili prevareni, uvek mogu da se uznesu nadom da će se željene promene dogoditi. Nada je psihološka esencija politike, bez nje se niko ne bi pomerio iz kuće da ode na biralište.

• Barak Obama,

  Ne suočavamo se samo sa uvreženim i razornim navikama Vašingtona, već se moramo boriti i sa vlastitim sumnjama, vlastitim strahovima i sa sopstvenim cinizmom.
  Promena kojoj težimo oduvek je zahtevala veliku borbu i velika odricanja. U svojim srcima i umu mi bijemo bitku oko toga kakvu zemlju želimo i koliko naporno smo spremni da radimo za to.

• Baraka Obamu želi ostatak sveta

  Barak Obama, globalni kandidat? „’Obamanija’ je postala planetarni fenomen koji je možda rašireniji čak i od fenomena ’dijanamanije’“, napisao je Timoti Garton Eš, profesor na evropskim studijama u Oksfordu. Dobro rečeno.

• Govor održan 18. marta 2008. u Filadelfiji

  "Mi, narod, da bismo stvorili savršeniju uniju"

  Pre 221 godinu, u zgradi koja još stoji sa druge strane ulice, skupila se grupa ljudi i ovim jednostavnim rečima započela neizvesni američki eksperiment sa demokratijom. Seljaci i naučnici, državnici i patrioti koji su prešli okean da bi pobegli od tiranije i progona, konačno su, tokom proleća 1787. godine, na konvenciji u Filadelfiji, učinili stvarnom svoju deklaraciju nezavisnosti.