Obraćanje dr Vojislava Koštunice na Glavnom odboru DSS

Danas kada razmatramo predlog programa DSS, jeste istorijski trenutak u kojem se Srbija nalazi. Pre svega, razume se, mislim na Kosovo i Metohiju i na borbu koju cela Srbija jedinstveno i jednodušno vodi kako bismo našu državu sačuvali u njenim međunarodno priznatim granicama.

Sasvim sam siguran da je u ovoj borbi Srbija već ostvarila dve pobede, koje zbog svojih dubokih i dalekosežnih posledica imaju istorijski karakter. Ovde je pre svega reč o donošenju novog Ustava koji je, jasno izraženom voljom naroda, utvrdio da je Kosovo i Metohija neotuđivi i sastavni deo teritorije Srbije, i koji je u isti mah, voljom naroda, potvrdio da će država Srbija i sve njene institucije i danas i sutra i uvek Kosovo i Metohiju tretirati kao pokrajinu unutar Srbije. Narod je svojom slobodnom voljom na referendumu doneo odluku da se Srbija ne može rasparačavati i da je Kosovo Srbija. Od izuzetne je važnosti da međunarodna zajednica to ne zaboravi i da ne pređe olako preko slobodno i snažno izražene volje naroda i građana Srbije da nam se ne može otimati teritorija.

Druga velika pobeda Srbije, koja takođe ima istorijski značaj, jeste uspeh ostvaren na planu borbe za poštovanje međunarodnog prava i međunarodnog poretka. Kada smo utvrđivali politiku za odbranu Kosova, rekli smo da poštovanje međunarodnog prava predstavlja alfu i omegu naše strategije. Mnoge moćne i uticajne države uporno su pokušavale da nas navedu da promenimo i napustimo ove čvrste temelje naše politike. Mi smo, međutim, ostali dosledni, i toj principijelnoj čvrstini pre svega možemo da zahvalimo što je Srbija u Ujedinjenim nacijama ostvarila istorijsku pobedu i sprečila usvajanje nove rezolucije Saveta bezbednosti kojom bi Kosovo dobilo nezavisnost. Danas i Srbija i ceo svet znaju da u SB nikada neće biti usvojena odluka da se Srbiji otme veliki deo njene teritorije.

Više puta sam rekao, i danas ću ponoviti, da sam lično zahvalan, kao što je i sva Srbija zahvalna, predsedniku Putinu i Ruskoj Federaciji na zajedničkoj principijelnoj politici u odbrani Povelje UN i najosnovnijih načela međunarodnog prava na kojima počivaju mir i stabilnost savremenog sveta. Dobro znamo, i to će srpski narod pamtiti, da je Rusija bila ta koja je u SB sprečila rasparčavanje Srbije. Zato ćemo i dalje voditi zajedničku i usklađenu politiku sa Rusijom, i nećemo prestati da insistiramo da svako rešenje za Pokrajinu mora biti saglasno Ustavu Srbije i Povelji UN.

Predsedništvo DSS se načelno opredelilo da u novom programu Stranke treba da stoji odredba da naša stranka ostaje opredeljena za Partnerstvo za mir, ali da se istovremeno protivi ulasku Srbije u NATO. Ovo je principijelno stanovište koje prevazilazi okvir odnosa Srbije i NATO oko rešavanja kosovskog pitanja: ono je pre svega utemeljeno na uverenju da Srbija treba da zadrži punu vojnu neutralnost i da njen državni i nacionalni interes zahtevaju nepristupanje bilo kojem vojnom savezu. Osim toga, nema nikakve protivrečnosti između pristupanja Partnerstvu za mir i odbijanju da se bude član NATO pakta: jer, jedno je biti nečiji partner i ravnopravni saradnik, a sasvim drugo član organizacije koja podrazumeva striktne, skupe, teške i ne uvek pravedno raspoređene obaveze. U krajnjem ishodu, to je razlika između očuvanja slobode odlučivanja i delovanja, i odricanja od te slobode.

Stalo mi je, poštovani prijatelji, da ukažem na još jednu okolnost. Ukoliko se ostvare pretnje i važne članice NATO pakta priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost, onda bi se za DSS otvorilo ne više samo političko već i suštinski moralno pitanje - kako je moguće da Srbija pristupi vojnom savezu koji nas je najpre bombardovao, potom vojnim snagama došao na Kosmet i onda – mimoilazeći Savet bezbednosti i ignorišući Ujedinjene nacije - priznao jednostrano proglašenu nezavisnost jednog organskog dela naše zemlje. Zaista verujem da ogromna većina našeg naroda tačno zna odgovor na ovo moralno pitanje.

DSS odlučno odbacuje svaku pomisao da Srbija bilo koga ugrožava i da je Srbije bilo kome pretila. Uzimam sebi slobodu da kažem da sve važne stranke u Srbiji žele da naša zemlja gradi najbolje moguće odnose sa svim državama na svetu. Verujem da sve stranke žele da sa SAD, kao i sa Kinom, Indijom ili Australijom, imamo prijateljske i razvijene odnose. Ali naravno, Srbija sa punim pravom očekuje da sve države koje žele da imaju prijateljske odnose sa njom poštuju ono najminimalnije pravo koje Srbija ima kao i svaka država na ovom svetu – a to je pravo da se poštuju njene međunarodno priznate granice. Ne može biti da taj zahtev Srbije bilo ko i bilo gde ospori, a da pri tom ne bude spreman da sopstvenu državnu teritoriju pokloni za pravljenje nečije nove države.

Uveren sam da u Srbiji postoji nacionalni konsenzus da Albanci u Pokrajini mogu imati sva prava i da mogu slobodno da upravljaju svojim životima i svojom budućnošću, uz jedino ograničenje da ne mogu stvarati drugu albansku državu i to na teritoriji Srbije. Srbija ima demokratsko rešenje za punu slobodu albanske nacionalne manjine na Kosmetu i iskreno želi da se Pokrajina uredi na istinskim demokratskim principima. Nažalost, međunarodna zajednica još nije uspela da obezbedi ozbiljan i odgovoran razgovor o suštinskoj autonomiji kao demokratskom rešenju za pitanje albanske nacionalne manjine na Kosovu. Za kraj meseca su najavljeni direktni razgovori sa predstavnicima kosovskih Albanaca i verujem da će to biti prava prilika da prvi put stvarno razgovaramo o modelu suštinske autonomije koji bi zadovoljio vitalne interese albanske nacionalne manjine.

Vraćajući se, na kraju, na nova programska dokumenta Stranke, želim da ukažem da i novi program i novi statut imaju za cilj da naša stranka, spajajući tradicionalne vrednosti i moderne standarde, nastavi da jača i da se saobražava novim problemima i realnim potrebama građana Srbije. U isto vreme, cilj nam je da DSS bude još bolje organizovana, funkcionalna i moderna stranka, ali i da sačuvamo duh prijateljstva, tolerancije, lojalnosti i međusobne solidarnosti koji krasi našu stranku od njenog osnivanja. Uveren sam da će Demokratska stranka Srbije na osnovama novog programa, a posredstvom novog statuta, još uspešnije nastaviti da vodi svoju državotvornu i odgovornu nacionalnu politiku na dobrobit Srbije i svih njenih građana.

Živela Srbija!
Beograd, 15. septembar

Povezani članci:

• 15. emisija

  Gost: Vojislav Koštunica iz DSS-a
  Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

• 22. emisija

  Gosti: Vojislav Koštunica iz DSS-a, dramski pisac Biljana Srbljanović, Borka Pavićević iz CZKD, Mića Lenkić iz sela Lipe, dramski pisac Dušan Kovačević, novinar Petar Luković, otporaši iz Kragujevca, Valjeva i Smedereva, Vesna Pešić iz Centra za antiratnu akciju, pesnik Ljubomir Simović, glumac Branislav Lečić, Jasmina sa Senjaka
  Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

• Čekajući nove Škorpione

  Retoričko prolećno pitanje: ima li negde u svetu države bez Vlade, bez Skupštine, bez Ustavnog suda, bez budžeta, bez ikakve blage ideje o reformama ili investicijama – dobija svoj kratki prolećni odgovor: ima! The country se zove Srbija, trenutno toliko opsednuta kvadraturom kosovskog kruga da se sve ostalo feat. Vlada, Parlament itd. čini besmisleno plitkim glede srpske svete zemlje po kojoj hodaju Albanci; ispravan utisak da je ova država postala rob već odavno (zasluženo) izgubljenog Kosova pojačava se "diplomatskom ofanzivom Srbije" nakon prve sesije Saveta bezbednosti o budućem (nezavisnom) statusu Kosova.

• Baden i Metohija

  Za istim stolom sa Albancima koji se smeju već kod supe, nikad! Zanet mislima o pomenutoj supi: teleća s povrćem, s onim sitno iseckanim peršunom koji podseća na detinjstvo, Koštunica oseti kako stomak počinje da ga boli od gladi, ne od gladi koja se može zavarati čašom soka ili vode, već od one gladne gladi koja ti se uvlači pod kožu pa se treseš kao prut! Samo da me u ovim trenucima ne pitaju da li bih priznao Kosovo, prekrsti se Vojislav, otvori prozor i poče da se spušta niz oluk, nadajući se da ga niko neće primetiti.

• Događanje naroda, događanje straha

  Zar može biti nebezbednosti i neslobode javnog govora i javnog okupljanja mirnih građana u zemlji čiji premijer je čovek koji je i sam godinama upražnjavao ovu formu javnog prisustva? Vi se zacelo šalite. Ne samo da može, nego je ova i ovakva Srbija zemlja u kojoj će strah možda tek doživeti svoje zvezdane trenutke, jer će i besprizivno, opsceno fašistoidno nasilje – za početak verbalno, ali... - bandi samoovlašćenih «patriota» tek doživeti svoju apoteozu, ako se nešto brzo i jako ne promeni.