Interni broj: CD-1-28-8/003
PREDMET: Razgovor vođen dana 29.05.1991. godine
između Karadžić Radovana i Milošević Slobodana
Kontrola telefona:
Kodna oznaka: "LATAS"

Karadžić Radovan: Evo, posla puno ima.
NN ženska osoba: Joj, kao i mi.
Karadžić Radovan: Borimo se.
NN ženska osoba: Borimo se, ne damo se.
Karadžić Radovan: Ako ne budu puškama, moći ćemo se održati.
NN ženska osoba: Molim?!
Karadžić Radovan: Hm, Ako ne budu puškama, moći ćemo politički izaći na kraj. ali....
NN ženska osoba: Nisu ludi valjda. Pa imamo i mi to.
Karadžić Radovan: Imamo, ali to ne bi rado mi, međutim........
NN ženska osoba: ..............
Karadžić Radovan: Mi u Bosni nemamo, ovaj...
NN ženska osoba: Pa ima tu vojska.
Karadžić Radovan: Pa ima vojska, to je tačno.
NN ženska osoba: Šta će nama vojska, ako nije u stanju neka onda se skloni.
Karadžić Radovan: Da.
NN ženska osoba: Jel’ tako?
Karadžić Radovan: Da. Valjda će biti u stanju.
NN ženska osoba: Molim.
Karadžić Radovan: Valjda će biti u stanju, reko’.
NN ženska osoba: Da. Ovaj je došao danas vidim na sednicu.
Karadžić Radovan: Molim.
NN ženska osoba: Ovaj vaš došao’ danas na sednicu.
Karadžić Radovan: Aha. A ima sednice?
NN ženska osoba: Predsedništvo.
Karadžić Radovan: Da, da. Ima li?
NN ženska osoba: Bila je.
Karadžić Radovan: Bogićević je l’?
NN ženska osoba: Da, da
Karadžić Radovan: A, koliko je bila sednica?
NN ženska osoba: Pa ne znam, ja bila po podne, valjda, šta ja znam, on je bio na sednici toj. On i Vasil su bili.
Karadžić Radovan: Trebaju sutra da se vide sa ovima valjda, De lorom i ovim, je l’ danas treba neki da se vide?
NN ženska osoba: Sutra. Sutra treba da.....
Karadžić Radovan: Ne znam hoće li Izetbegovića da prime.
NN ženska osoba: Pa ‘oće, ‘oće, sa svim predsednicima.
Karadžić Radovan: Ja na radiju čuh da će samo trojicu
NN ženska osoba: Jel’? Na radiju?
Karadžić Radovan: Na radiju su tako rekli.
NN ženska osoba: E, ne znam ja, Boga mi naš predsednik je otišao. Sutra u 12,00. A ‘oće li onoga tamo, evo, evo, odma.
Karadžić Radovan: E, hvala.

(Radovan nastavlja razgovor sa Slobodanom)

Milošević Slobodan: Molim.
Karadžić Radovan: E predsedniče, jedna naša veza iz Zagreba nam javlja da bi sutra mogao biti napad na Knin. Je li imate vi neke informacije?
Milošević Slobodan: Nemam, nemam.
Karadžić Radovan: Ovo je dosta pouzdana veza, dosad što nam je god javio, bilo je prilično.
Milošević Slobodan: Evo sad ću da zovnem i da proverim da vidim šta je.
Karadžić Radovan: Da, ne znam da li su upriličili baš kad su ovi iz Evrope tu ili nešto?
Milošević Slobodan: To ja ne verujem da su tolike budale, stvarno ne verujem da su tolike budale, ali....
Karadžić Radovan: Nemam pojma.
Milošević Slobodan: Možda i jesu. Ja ne verujem to.
Karadžić Radovan: Obično oni vikendom napadaju i praznicima ali, ovo kad su tu gardu formirali ne znam da
Milošević Slobodan: Da, da.
Karadžić Radovan: Da ne krenu, da tamo ne pobiju narod.
Milošević Slobodan: Sad ću ja da to prekontrolišem.
Karadžić Radovan: Dajte malo u proces nek’ malo i oni pogledaju ima li šta od toga.
Milošević Slobodan: Važi, evo sad ću.
Karadžić Radovan: Aj ’te, prijatno.

Telefonski razgovor Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića 4. juna 1991.

Interni broj: CD-1-28 8/01/006
PREDMET: Razgovor vođen dana 04.06.1991.godine
između Karadžić Radovana i Milošević Slobodana
Kontrola telefona:
Kodna oznaka: "LATAS"

NN ženska osoba: Radovane!
Karadžić Radovan: Da.
NN ženska osoba: Daću vam, eto traže vas.
Karadžić Radovan: Aha, e dajte.
Milošević Slobodan: Zdravo Radovane.
Karadžić Radovan: Dobar dan. Kako ste?
Milošević Slobodan: Evo, Nikola i ja razgovaramo itd, pa je Nikola hteo da te čuje pre nego što...
Karadžić Radovan: E, dobro. Jeste li porazgovarali, je li doneo neki papir od mene?
Milošević Slobodan: Jeste, doneo ga je, tu je kod mene.
Karadžić Radovan: Kako to vama izgleda?
Milošević Slobodan: Pa, izgleda onako kako piše u njemu, to je sve tačno i ja ću da vidim sad u toku dana da to da maksimalne mere realizujem.
Karadžić Radovan: Ja mislim da je pitanje dana, da zaista mora to za nedelju dana da se završi.
Milošević Slobodan: Da, da.
Karadžić Radovan: I naročito da za koordinaciju to zaista mora tako biti.
Milošević Slobodan: Evo ti ga Nikola.
Karadžić Radovan: Ima li drugo što novo, nema?
Milošević Slobodan: Nema ništa specijalno novo, sad će doći Momir Bulatović i Branko Kostić pa ćemo da se vidimo zajedno i Nikola da se s njima pozdravi, onda ćemo mi imati posle da neke stvari razgovaramo, sad oko te pripreme.
Karadžić Radovan: Je li vidite vi ovog Gligorova i ovoga, ovo je konfederalna varijanta najgore vrste.
Milošević Slobodan: To je konfederalna varijanta najgore vrste. S tim što Nikola misli da mi ne treba đonom da idemo na to, nego da neka zrnca koja u njima postoje na neki način kažemo da su dobra, a da se očiste od onoga što ne može da funkcioniše. Videću sad šta kažu i ovi moji stručnjaci.
Karadžić Radovan: Ja mislim da je ovo Tuđman odobrio, ovaj, ovaj, da bi on prihvatio ovo.
Milošević Slobodan: Pa i ja mislim da bi on to prihvatio.
Karadžić Radovan: I u tome je problem, tu ima nekoliko stvari koje se ne mogu nikako prihvatiti, koje državu ne čine državom nego garantuju konfrontacije među federalnim jedinicama, tim konfederalnim jedinicama, to je garancija da su bile konfrontacije tu.
Milošević Slobodan: Gledam, ovaj i ovo što su sad Novosti donele Alijin koncept, kaže šest država u državi, to mu je koncept.
Karadžić Radovan: Da, da, to je to je kontradikcija, to ne može da...
Milošević Slobodan: Šest država u državi.
Karadžić Radovan: Ja mislim da možda može tako kako je Nikola rekao, ali u osnovi se rezolutno moraju svi elementi konfederalni izbaciti.
Milošević Slobodan: Apsolutno.
Karadžić Radovan: Tu nema govora jer ja mislim da je to uradio, mi imamo neke, možda vam je Nikola rekao, mi imamo neke, ovaj, indicije da su se oni preko vikenda, mi smo u subotu dogovorili sa Alijom nešto, on to promijenio sutradan.
Milošević Slobodan: Ma on stalno menja, s njim ne možeš ništa da se dogovoriš.
Karadžić Radovan: Da ali mislim da mijenja po Tuđmanovom, ovaj Tušmanovom, jer Tuđman njemu gaji neke, podgrijava mu nade i diže mu aspiracije u odnosu na nešto što on ne može da ostvari u stvari.
Milošević Slobodan: I ja mislim. Oni su u dogovoru, to je nesumnjivo.
Karadžić Radovan: Van svake sumnje, to je. Ali bojim se on njemu tu podgrijava nerealne ambicije i bojim se da ga ne uvuče u rat.
Milošević Slobodan: Pa to je meni objasnio Nikola vašu procjenu, ovi se neće tući, ali u dogovoru sa onima, čak ni to nije isključeno.
Karadžić Radovan: Da, da, oni sami ne bi, sami ne bi.
Milošević Slobodan: Ne bi, a sa ovima zajedno ko zna?
Karadžić Radovan: Dobro, ja bih volio da ovaj, da ovo danas vi dadnete odgovornim ljudima gore, vrlo odgovornim ljudima jer to zaista ne hoda kako treba.
Milošević Slobodan: Dobro, dobro. Dobro, dobro. Evo ti ga Nikola.
Karadžić Radovan: E, dajte.

(Radovan nastavlja razgovor sa Nikolom)

Koljević Nikola: Halo.
Karadžić Radovan: E, zdravo.
Koljević Nikola: Kako si?
Karadžić Radovan: Evo dobro. Šta radiš?
Koljević Nikola: Evo razumeš, pričam, ovo je prvi ovako na miru malo bolje nego sa Alijom.
Karadžić Radovan: Aha. (Smije se) Dobro.
Koljević Nikola: Pazi ovako, Buda dolazi popodne mojim kolima.
Karadžić Radovan: Danas?
Koljević Nikola: Jeste, danas.
Karadžić Radovan: Dobro.
Koljević Nikola: Jer može on da dođe i mislim da je to dragoceno pa da se vidi gde bi smeštaj, nek’ se ostavi poruka kod Milice, ko će ga, gde će se čovek smestiti, može privatno da se smesti.
Karadžić Radovan. Da. Da.
Koljević Nikola: Ako hoćete hotel, kako hoćete, samo mislim vrlo je dragoceno.
Karadžić Radovan: Da, da.
Koljević Nikola: To je jedno, drugo, u četvrtak na konferenciji za štampu.
Karadžić Radovan: Ja ću u srijedu ići na konferenciju.
Koljević Nikola: A u sredu ćeš ići.
Karadžić Radovan: Da.
Koljević Nikola: Još bolje.
Karadžić Nikola: Sutra.
Koljević Nikola: Znaš šta, mislim da bi trebalo napraviti isto ono što sam ja napravio, samo još direktnije, ovde bi to bilo vrlo značajno. Ti znaš ono o čemu smo jučer govorili?
Karadžić Radovan: Podsjeti me.
Koljević Nikola: Da, da, ovaj što se tiče ove opozicije.
Karadžić Radovan: A to, ja ću tu da izdvojim Vuka samo.
Koljević Nikola: Pa da, samo ga izdvoji.
Karadžić Radovan: Samo ću njega da izdvojim jer to je njima bolje, jer ja imam tu jednu mulu.
Koljević Nikola: Idi đonom, evo to smo mi čekali ove da urade, sad moramo mi, jel’ tako, to smo zaključili.
Karadžić Radovan: Da, da. Jeste, jeste, to ćemo mi, ja sam pripremio sutra.
Koljević Nikola: Jesi li pripremio?
Karadžić Radovan: Jesam, jesam, pripremio sam, za sutra ću ja da pozovem naše pristalice da bojkotuju sve njegove ovaj poteze koje mi smatramo antipatriotskim i nepolitičnim itd. Jer je dosad on uživao i naše pristalice su, kad su neki njegovi problemi bili, bile su i ja sad pozivam naše pristalice da im objasnim šta je suština tih poteza.
Koljević Nikola: Da, da. Imaju još dve stvari. Trebalo bi sa Budom razgovarati ako ja njega budem mogao ovde da dovedem, ovde je stav znaš da bi bolje bilo od onog sa opštinama, bolje je izboriti se za ono pitanje, ovaj, globalno, u referendumu.
Karadžić Radovan: Aha.
Koljević Nikola: Znaš.
Karadžić Radovan: Da, da.
Koljević Nikola: Ja sam samo objašnjavao pola sata da se neću moći izboriti za to pitanje, a da je ovo već vrabac u ruci.
Karadžić Radovan: Da, da.
Koljević Nikola: E sad, to je pitanje vrapca u ruci i goluba na grani.
Karadžić Radovan: Da, da.
Koljević Nikola: Ja mislim da to treba ovaj sa Budom da se raspravi, znaš jako i možeš ti još sa, ovaj, ovim mojim domaćinom to da raspraviš jer tu je osnovno pitanje, ne da li jedno ili drugo nego da li bi uopšte ovo što smo mi zamislili štetilo, a boriti se za ono drugo ako ne možeš imaš ovu rezervnu varijantu već urađenu. Pokušaj na taj način.
Karadžić Radovan: Da, da, dobro.
Koljević Nikola: A ovde sam pokušao ovom domaćinu da objasnim čitavu stvar da ako ljudi sa zapada budu rekli kao i oni da ne mogu prihvatiti, a ovi ovdje kažu pa moglo bi se razgovarati da će biti jednostavno politička pobeda.
Karadžić Radovan: Da. Ima jedna stvar koju molim domaćina da malo dadne tamo ovim Smilji Avramov, i ovima, ima u međunarodnom pravu odluka da se niko, da ne može da izvuče korist iz ratnih gubitaka, odnosno od genocida, primera radi je li?
Koljević Nikola: Da, da, reći ću mu to.
Karadžić Radovan: I da ono što smo mi Izetbegoviću rekli da niko ne može stvoriti državu na prostoru na kojem je bilo genocida, a to bi i Buda trebao možda da pogleda, da nam to kaže ovde. Dakle, pravno oni nemaju nikakvih šansi, politički se možemo dogovarati, ali to je onda ključ u našim rukama, znaš, pa neka to vide gore ovi njegovi, ja mislim da je to haška, ali treba vidjeti koja još. Jer ne treba da zbunjuje to što Helsinki nije ratifikovao to, radi toga što je Helsinki išao od pretpostavke da su granice oktroisane.
Koljević Nikola: Aha.
Karadžić Radovan: Prema tome, zato nije ni bilo potrebe da Helsinki ratifikuje to, ali to jeste ostalo, nije Helsinki suspendovao Hašku konvenciju i druge konvencije.
Koljević Nikola: Aha, aha.
Karadžić Radovan: Pa vidi molim te neka to, to će bolje oni znati nego mi, ali znam sigurno da, da to postoji i da je to tako.
Koljević Nikola: Dobro, dobro.
Karadžić Radovan: Dobro. Kad ti letiš?
Koljević Nikola: Ima tri stvari, imao sam još jednu, ne mogu da se setim, što sam, reko’ sam ti za ovo, ja letim posle podne u tri sata.
Karadžić Radovan: Da nije šta u vezi papira, nije?
Koljević Nikola: Molim?
Karadžić Radovan: Da nije šta u vezi onoga papira moga, nije?
Koljević Nikola: Ne, to će biti u redu i to će doći, nešto mi je, ostani momenat na liniji da pokušam, možda nije tako vžano. Aha, znam šta je, slušaj, ja ću se javiti tamo, da bi bili u vezi, ja sam bio sinoć mislim radi povratka, znaš?
Karadžić Radovan: Da, da.
Koljević Nikola: Da znam do datuma... da menjam kartu, znaš, da pravim, tu imaju velike mogućnosti, ogromne, ovaj, koje su blokirane, sinoć sam bio s čovekom, finansijske mogućnosti na puno širem planu od ovog kojeg smo mi...
Karadžić Radovan: Dobro, fino.
Koljević Nikola; To mi je rek’o, a ja ću ti se javiti i objasniti, znaš, ako ima takav strateški značaj... možda neki dan i ostanem ili ako budem mogao da završim, jednostavno ću ti se javiti.
Karadžić Radovan: Dobro, malo vidi, predstavi im gornje horizonte u Istočnoj Hercegovini...
... Koljević Nikola: Jer završit će se onako kako će se završtii, zašto ne izvući poen. Razmisli o tome. Eto to je ovo sve što sam imao, pa ću ti se javiti iz Kanade ako bog da.
Karadžić Radovan: Dobro, važi. Ajde.
Koljević Nikola: Prijatno.

Danas, 30. decembar 2003.

Povezani članci:

• Presretnuti razgovori (1)

  Telefonski razgovor Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića 29. maja 1991.
  
  MILOŠEVIĆ Slobodan: Zdravo Radovane, baš mi je Dobrica otiš‘o pre 5 minuta.
  KARADŽIĆ Radovan: A je li? 

• Presretnuti razgovori (3)

  Telefonski razgovor Radovana Karadžića i Slobodana Miloševića, 11. jun 1991.
  MILOŠEVIĆ: Milan, ma on je budala
  
  Telefonski razgovor Dobrice Ćosića i Radovana Karadžića, 8. jun 1991.
  ĆOSIĆ: Vuk je lud čovek

• Presretnuti razgovori (4)

  Telefonski razgovor Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića, 12. jun 1991.
  
  MILOŠEVIĆ Slobodan: I onda smo se na tome uglavnom mučili, i jedni druge mrcvarili, ali video si saopštenje kratko, ali konstruktivno.
  KARADŽIĆ Radovan: Sad sam ušo, nisam slušo mi smo imali Skupštinu danas, ide dobro, mi držimo stvar u svojim rukama.

• Presretnuti razgovori (5)

  Telefonski razgovori između Valtera i Legije, NN muške osobe i Legije
  i Željka Ražnatovića i Legije, 15. maj 1992.
  
  LEGIJA: I sve je dobro išlo dva dana dok se nije zapucalo. I juče kad su ovi nas napali u pet sati ujutru, dobro je išlo do jedno deset sati, al’ kad su pali prvi mrtvi i ranjeni, to je gotovo bilo. To niko više nije mogao ni da ih skupi, ni da ih organizuje. Oni su toliko bili neorganizovani da su pucali jedni na druge ovi Srbi.
  RAŽNATOVIĆ Željko: Aha.

• Presretnuti razgovori (6)

  Telefonski razgovor Legije i Željka Ražnatovića Arkana, 20. maj 1992.
  LEGIJA: Karadžić i svi oni se ljubakaju s muslimanima
  ARKAN: Šta, šta je bilo s Mladićem?
  
  Telefonski razgovor Fikreta Abdića i Ratka Mladića, 23. maj 1992.
  RATKO MLADIĆ: Glava zmije je u Sarajevu
  FIKRET ABDIĆ: Ovog časa zovem Aliju