Jer Kosovo je bolest, i to hronična. Laž koja se ponovi hiljadu puta ne postaje istina (lagao je Gebels k’o pas) - nego halucinacija, psihoza. A to je bolest, naročito opasna kada je masovna.

Srecom, ima leka. Sporog, skupog i dugotrajnog (ne najskuplja srpska reč, već najskuplja srpska psihoza) Na svaku hiljadu puta ponovljenu laž treba previti odgovarajuću istinu, takođe jedno hiljadicu puta. Evo detaljnog recepta:


Laž 1: Kosovo je srpska Sveta zemlja

Istina 1: Ogromnoj vecini Srba se živo jebe za Kosovo

Dokaz 1 (ovo samo za najteze obolele): Pokazite mi jednog jedinog člana DSS-a koji je ostavio stan, posao i karijeru u Beogradu i otišao na Kosovo da bude zemljoradnik. JEDNOG.

Za neupućene, mada takvi ovde ne navraćaju: aliya je hebrejska reč koja u bukvalnom prevodu znači uspeće, uznošenje, a upotrebljava se da označi povratak u Svetu zemlju, što je po cionistima osnovni cilj svakog dobrog Jevrejina u dijaspori. Bilo je, dabome, đavolski teško iščupati bogate tinejdžere iz posleratne Amerike, iz koledža, automobila i jazz-klubova i poslati ih u kibuce da oru pustinju, spavaju po 40 u sobi, tuširaju se jednom u dve nedelje - i usput ratuju sa Arapima.

Pa ipak su išli, u sasvim pristojnom broju (Mordecai Richler je napisao jednu zgodnu i nepretencioznu knjižicu o ovome, This Year in Jerusalim - toplo preporučujem). I bez obzira šta mi danas mislili o njihovom motivima, upravo su aliya-povratnici, u znoju i krvi, kap po kap osvojili Izrael, to jest oteli ga od Palestinaca.

Dok Srbima, evidentno, to nije ni na kraj pameti. I dobro je što je tako: od fanatizma slabo ima srece, i po same fanatike i po njihovu okolinu. Al’ nemojte onda, pobogu, ni da kenjate o svetoj zemlji. Kako vas bre nije blam?


Laž 2: Kosovo je neotuđivi deo teritorije Republike Srbije.

Istina 2: Kosovo je međunarodni protektorat.

Da, teritorija se u Evropi (i drugde) osvaja i gubi, i to ratom. Srbija je rat za Kosovo izgubila i kapitulaciju potpisala u Kumanovu, 1999-te godine.

Any more questions?


Laž 3: Srbija ima pravo da vlada Kosovom.

Istina 3: Srbija je to pravo izgubila kada je krenula da organizuje sakrivanje leševa i one-way vozove do makedonske granice.

Retko, užasno retko i sasvim stidljivo kroz zaglušujući kosovski medijski šum promine i glas o zločinima koje je država Srbija počinila na Kosovu. A tu je suština svega.

Srbi su (dobrim delom sasvim iskreno) ojađeni jer, zaboga, “Zapad nas mrzi” i “oni hoće da nam otmu Kosovo”, a prosečni zapadni intelektualac rezonuje otprilike ovako - Čekaj malo, pa zar niste proterali gotovo kompletnu albansku populaciju, streljali čitave porodice, leševe bacali u jezera i zakopavali po kasarnama? I šta sad hoćete?” (Jeste, al’ šta ste vi radili Indijancima!, odgovaraju spremno Srbi.)

Tu je kraj priče. Srbija se ponaša kao neki otac, pijandura i siledžija koji je godinama nemilice tukao ženu i decu, dok socijalni radnici nisu sklonili porodicu na sigurno, a sud nasilniku zabranio svaki kontakt. A on sada ide naokolo, maše venčanim listom i svakom koga sretne se naglas žali na nepravdu. Žaliće se, kaže, i Ustavnom sudu.

A ljudi ga gledaju sa mešavinom neverice i stida, i prelaze na drugu stranu ulice.


Laž 4: Kosovo nikada neće biti nezavisno.

Istina 4: Kosovo je nezavisno. As of today.

Negde u pola tipkanja ovog recepta, Kosovo je proglasilo nezavisnost.

Čestitam i želim im od sveg srca da izgrade mnogo slobodnije, bogatije i pravednije društvo od svih onih u kojima su do sada živeli.

Ali pre svega čestitam građanima Srbije: entropija je danas smanjena. Još jedna laž je kapitulirala pred realnošću (kako reče onaj moron, da realnost ne može da bude argument istine?) i ukupni kapacitet Kosova kao osnovnog generatora masovnih halucinacija je danas bitno smanjen. Koštunica i ostali slavski fašisti ostaju, on the long run, ne samo bez teme koju su besomučno muzli poslednjih par godina - ovo je takođe početak kraja teme koja je otvorila ex-Yu ratove, te je možda zaista početak pravog kraja?

(A ovi nešto autentičniji fašisti, vidim, lupaju ambasade po Beogradu i napadaju novinare... Drž’ te se, narode, to su takođe simptomi teške boljke koja metastazira.)

Povezani članci:

• Anatomija jedne parole

  Hajde da malo razmotrimo fenomen „usiljenog rodoljublja“. I to one vrste koja pretenduje da bude vrhovni, pa tako i jedini kriterijum patriotizma. Pre par decenija, često smo se sretali sa smrtonosnom verzijom ljubavi prema otadžbini. Ona je uglavnom podrazumevala spremnost da se u ime tog plemenitog osećanja pogine. Naravno, od takvog rizika bili su amnestirani oni koji su tu patetičnu i opaku varijantu žrtvovanja najagresivnije promovisali.

• Širom zatvorenih očiju

  Za razliku od Miloševićeve Srbije, čije su fiksacije bile ubilačke, u Koštuničinoj Srbiji diskurs je suicidalan, čime je osnovni politički projekat, prema Nansiju, konačno zatvoren. „Kosovo je Srbija“: dakle, ne bude li Kosova, neće biti ni Srbije.

• Baden i Metohija

  Za istim stolom sa Albancima koji se smeju već kod supe, nikad! Zanet mislima o pomenutoj supi: teleća s povrćem, s onim sitno iseckanim peršunom koji podseća na detinjstvo, Koštunica oseti kako stomak počinje da ga boli od gladi, ne od gladi koja se može zavarati čašom soka ili vode, već od one gladne gladi koja ti se uvlači pod kožu pa se treseš kao prut! Samo da me u ovim trenucima ne pitaju da li bih priznao Kosovo, prekrsti se Vojislav, otvori prozor i poče da se spušta niz oluk, nadajući se da ga niko neće primetiti.

• Balkan: Kosovo nije poslednji teritorijalni sukob

  Srbi su šampioni sveta u pucanju sebi u nogu. Oni iz Mitrovice (srpske enklave na severu Kosova) nisu propustili da potvrde ovo pravilo, kada su se pre nekoliko dana obrušili na vojnike Ujedinjenih nacija (i to toliko da su izazvali smrt jednog ukrajinskog vojnika). U poslednjih dvadeset godina Srbi su se pokazali nesposobnima da kontrolišu svoj bes, ponekad veoma legitiman, i da ga spreče da se pretvori u nasilje. 
  

• Bez panike!

  Vaistinu ne vidim oko čega se mi toliko brinemo. Sve smo preduzeli. Ne postoji nikakav "kosovski problem", iznova je objasnio jedan savetnik; postoji samo problem sa "albanskom nacionalnom manjinom u južnoj srpskoj pokrajini". Problem je, uostalom, već saniran nizom mera i akcija iz akcionog plana.