Četrdeset je dana od kako je mladić Z. Vujović izgoreo u plamenu američke ambasade.

Ljudi smo i dugujemo mu sveću, taj simbol žrtve koji živi prinose mrtvima. I neka u ovom zapisu izostane neka učena rasprava o žrtvi u krugu religijskih sistema – osim nekoliko napomena: postojale su u istoriji razne vrste žrtava. Najpoznatije su žrtve paljenice – na žrtveniku je životinja, žrtve zahvalnice i pokajnice. I danas se čoveku ledi krv u venama kada čita kazivanje u knjizi Mojsijevoj, 22.1-23, kada Avram prinosi dugo čekanoga sina Isaka kao žrtvu – ime Isak znači „milo dete koje se smeje“ – ali ga viša sila sprečava i umesto deteta na žrtveniku je ovan. Ostavimo to Ničeu i Kjerkegoru, koji su debele knjige napisali o tome. Novi zavet je „natkrilio“ sve te varvarske običaje, kojih su se Jevreji polako odricali. Sa Hristom – koji se dobrovoljno žrtvuje za sve – smisao žrtve je prebačen u simboličku ravan. Imaju smisla samo simboličke, duhovne žrtve. A to su molitve, deljenje milostinje i sveća koja gori. Hrišćanska crkva priznaje samo „beskrvnu žrtvu“, a to uči i naša SPC u svojim službama.

Nije tako bilo onog februarskog dana, kada je vatra progutala nesrećnog mladića.

Pravo je ljudi da protestuju i niko razuman to sporiti ne može. No, politički prvaci su harangom raspaljivali masu do izbezumljenosti. Sve to su podsticali gospoda Koštunica i T. Nikolić. Gorela su zdanja stranih država, opljačkano je stotinu radnji nedužnih srpskih građana. Bila je to noć pijana u svakom pogledu – grad je goreo, i plamen je progutao nedužnog mladića, opili su ga nerazumnim rečima slepog gneva i prkosa. Mladić je izgoreo – izgoreo je da ga nije bilo lako identifikovati – jer ga je bezumlje prinelo na žrtvenik jedne loše politike. Ništa se uspaljenim vođama dogodilo nije – otišli su na moleban u hramu Sv. Save. A služba molebana je slična jutrenju, služi se „u vreme tuđinske navale, međusobnog rata, pomora, suše i gladi“. Služio je arhijerej, čteci su i đakoni sasluživali, a dične glave narodnih voždova Koštunice i Nikolića, pognuto su pratile.

A samo nekoliko stotina metara od hrama goreo je mladić kao žrtva raspaljenog nacionalističkog bezumlja. Ničeg tu nije bilo od normalnog građanskog protesta. Ničeg hrišćanskog ni među državnim ni među crkvenim glavarima – dimio se paganski žrtvenik. Trajala je jedna pijana beogradska noć, koja nikom – a Kosovu najmanje – dobra donela nije. Posledice su svima vidljive, noć bezumlja je bila vrhunac jedne promašene politike – V. Koštunice i njegovih zvaničnika. Ostala je slika u sećanju, koja je otišla i u svet.

Zapis je ovaj mala voštanica na grobu mladića koji je žrtva paljenica ostrašćenih, politički i paganski „nadahnutih“ moćnika.

Peščanik.net, 02.04.08.

Povezani članci:

• 88 godina od osnivanja SPC

  У Сремским Карловцима је 31.12.1918. одржана прва конференција свих српских православних епископа на којој је разматрано питање уједињења православних црквених организација у Краљевини СХС и успостављање Српске патријаршије.

• Borba za kanonske teritorije

  Onaj ko bude hteo da shvati spor između SPC i kanonski nepriznate MPC - koji se odlukama majskog saziva Sabora SPC zavezao u još komplikovaniji čvor - to sigurno neće moći bez uvida u istoriju tog spora koja traje već četrdeset godina. Breme nedovršene istorije jednako pritiska sve, ali posledice nisu naravno uvek iste - nekima je istorija nezavisno od njih počela dosta "kasno". Reč je o Makedoncima koji su tek nedavno - pre šezdesetak godina - doživeli okončanje istorijskog procesa formiranja države i nacije.  

• Crkveno-političke magle

  Sve su češći nesporazumi oko pisama kojima se patrijarh srpski g. Pavle obraća javnosti, a muke oko njegovog potpisa su sve veće. Pravu političku vejavicu nad panonskom ravnicom izazvalo je i ono odmah iza Nove godine. I sve se zavrtelo na poznat način - danima se u novinama raspravljalo je li pismo autentično ili nije i najzad se - barem to - razjasnilo da jeste, i da je u njemu izražen stav sv. Sinoda SPC.  

• Crkveno-politički manevri na granici

  Crkva i njeno odlučno "ne" državi. Država je ustuknula pred Crkvom verovatno radi mira u kući i izbora koji nisu daleko. I oni koji brižljivo prate zbivanja na relaciji SPC-MPC bili su zbunjeni onim što se - uz ogromnu medijsku buku - događalo uoči i na dan sv. proroka Ilije, 2. avgusta ove godine, oko manastira sv. Prohora Pčinjskog u drevnoj Ohridskoj arhiepiskopiji. Na samoj granici između SCG i Makedonije, dve države sa svojim najvišim zvaničnicima našle su se pred zaključanim vratima.  

• Crna magija podno Tare

  Nadam se da su vas rezultati proteklih izbora uverili da je Onaj koji je nadahnuo pomenuti mokrogorski festival definitivno odneo šalu i da vaš koalicioni partner, baš kao Milošević, do neprepoznavanja poistovećuje nacionalni i državni interes sa ličnim interesima, interesima svoje stranke i interesima legije klijenata. Verujem da uviđate da u ovoj ojađenoj zemlji niko ko nije po tričavoj meri i još tričavijem ukusu vašeg koalicionog partnera ne može da štampa novine niti da snimi film, a ako "sahrane" potraju, uskoro ovde ništa neće biti moguće.