Sahranjuje Ustav

Kad bi bio ratifikovan, Lisabonski sporazum bi zamenio neuspešni predlog Ustava koji su na referendumima odbacili Francuzi i Holanđani 2005. Novi sporazum je skromniji: poboljšao bi prethodne sporazume o EU i ukinuo neke simbolične elemente ustava, kao što je formalno usvajanje zastave i himne EU.

Reformisani sistem predsedavanja i šef diplomatije

EU bi imala predsednika čiji bi mandat trajao dve i po godine (u sadašnjem sistemu na mestu predsedavajućeg smenjuju se zemlje članice na svakih šest meseci) i moćnijeg šefa diplomatije koji odgovara vladama članica. Ta osoba bi kontrolisala budžet za pomoć Evropske unije i njenu razgranatu mrežu diplomata i državnih službenika.

Manja Evropska komisija

Ovaj izvršni organ EU bio bi smanjen sa sadašnjih 27 članova na 18 do 2014. Komesari bi se birali po sistemu rotacije među državama, a mandat bi im trajao pet godina.

Uvećana vlast Evropskog parlamenta

Evropski parlament bi mogao da još snažnije utiče na donošenje ili odbacivanje zakona, naročito u domenu pravde i unutrašnjih poslova. Broj poslanika u evropskoj skupštini bi bio smanjen na 751 sa sadašnjih 785.

Donošenje odluka većinom glasova

Po ovom sporazumu bi države članice mogle da donose odluke većinom glasova a ne konsenzusom, i to u 50 novih oblasti, uključujući i pravosudnu i policijsku saradnju, obrazovanje i ekonomsku politiku. Britanija i Irska bi bile izuzete iz pravosudne i policijske oblasti. Konsenzus bi još uvek bio potreban u spoljnoj i odbrambenoj politici, socijalnoj sigurnosti, poreskom sistemu i kulturi.

Suštinska prava

Povelja sa 50 članova sadrži spisak ustanovljenih prava, kao što je sloboda govora i veroispovesti, ali i pravo na utočište, obrazovanje, kolektivni ugovor i pravične uslove za rad. Zabrinute zbog uticaja biznisa na njihove pravosudne sisteme, Britanija i Poljska su izuzete.

Allegra Stratton, «EU treaty at a glance», The Guardian, 13. 6. 2008.
Prevela Olja Petronić 

Povezani članci:

• Šta je Evropska Unija?

  Ishod referenduma u Irskoj izaziva različite komentare čiji sadržaj u velikoj meri zavisi od toga kako ko vidi Evropsku uniju. Ne nedostaju mišljenja o tome šta je rđavo u Evropskoj uniji i zbog čega ona nije naročito popularna u mnogim zemljama članicama. Nepopularnost se, naravno, uzima kao negativno političko svojstvo. Šta, međutim, ona govori o samoj Evropskoj uniji?

• Fabrika straha opustošila irsku mlitavu političku klasu

  S nekom sigurnošću se može reći da je ishod irskog referenduma oblikovan pod uticajem spoja dva faktora. Jedan od njih je bedna kampanja za «Da». Svaka veća politička partija osim Šin fejna (koja ima samo sedam odsto glasova) zalagala se za «Da», kao i irski Sindikalni kongres, irska Konfederacija poslodavaca i, zapravo, Katolička crkva. Izgleda da se pretpostavljalo kako će glasači prosto slediti svoje vođe. 

• Ortodox Celts

  Možete li da zamislite ovu ljupku žanr-scenu: naši stari NSPM-drugari Đorđe O’ Vukadinović i Slobodan O’ Antonić sede u Irish pubu i nazdravljaju irskom referendumskom istorijskom „ne“ sedmom turom Ginisa... Pa osmom... Pa devetom... I tako sve dok se ne strovale pod masivni sto od hrastovine, zagrljeni, zaaagrljeni, sve pevajući potpuri pesama The Pogues, naročito Dirty Old Town...