Dr Srđa Trifković, rado viđen gost na tribinama Srpske akademije nauka, Sabora dveri na Mašinskom fakultetu, bivši šef kancelarije Aleksandra Karađorđevića i predstavnik Republike Srpske u Londonu 90-ih godina:

Tek sa Srbijom u EU do pune bi se mere ostvario, bez ikakvih izbora, ikakvih učešća naroda ili njegovih izabranih predstavnika, kompletan socijalni, nacionalni i svaki drugi program Žarka, Nataše, Borke, Sonje, Teofila, Verana i kompanije. U vreme komunizma mi smo bili normalan pristojan svet, oni su bili partija, omladina, Broz, režim, UDBA, Komitet i tako dalje. Pola veka kasnije, stvari se izgleda menjaju da bi ostale iste. Zagovarati članstvo u SK onda, značilo je biti oni. Zagovarati članstvo u EU danas, znači biti uz njih. Pomisao da postoji ikakva alternativa ulasku u Evropu definisanu Briselom je delikt mišljenja, ali čim vam neko kaže da alternative nema, znajte da je sigurno ima. Time se samo potvrđuje stepen do koga se srpska inteligencija već preko jednog veka  dobrim delom priklanja jednom bolesnom pogledu na svet.
 
Posle preko pola veka Broza i Miloševića, Klagenfurta i Zidanog Mosta, Golog Otoka, prinudnog otkupa i zem-zadruga, samoupravljanja, nesvrstanosti, bratstva i jedinstva, ZUR-a, OOUR-a, Praxisa, škola šuvarica, mitingovanja na Gazimestanu i Ušću, zajma za Srbiju, stare i nove štednje, Jezde, Dafine, sankcija, hiperinflacije, izbeglica, bombardovanja, DOS-a, Sablje, Čede, Bebe, Montgomerija i Karle, pravo je čudo da ovaj narod još uvek funkcioniše kao jedna zajednica. I tu je najveća zahvalnost i dug koji dugujemo Svetom Savi i njegovom nacionalizmu.
 
Nacija Betovena i Vagnera već pola veka nije dala nijednog kompozitora čije bi ime bilo vredno sećanja, a nametnuti kompleks kolektivne krivice za Aušvic metamorfozirao je u kolektivno gađenje nad svim oblicima sopstvenog identiteta, kulturnog nasleđa i tradicije. Duhovno kastrirani, otuđeni od predaka, nije ni čudo što mnogi mladi Nemci traže izlaz u raznim oblicima samoubistva, od droge do prelaska u islam. Srbima se sprema potpuno isto. Naravno, denacifikacija je bila zaslužena zločinima Nemačke, a Srbima će biti nametnuta na bazi izmišljene postmoderne priče u koju bi trebalo prvo oni sami da poveruju, a potom da se u skladu sa njom i ponašaju.
 
Ukoliko pobedi psihologija evropeizacije, kako se sprovodi u Briselu danas, nemajte nikakve sumnje da će i Srbi u doglednom roku podići na Terazijama ili umesto knjaza Mihajla spomenik srebreničkim žrtvama, a da ne govorimo o tome da će cena plaćanja odštete udovicama srebreničkih mudžahedina na duge staze koštati mnogo više nego ma šta što bi u materijalnom smislu Srbija mogla od te Evrope da dobije.
 
Ukoliko Srbi budu imali dovoljno snage da veruju u mogućnost preokreta ove fatalne decenije 90-ih i reviziju srpskog poraza, onda će se to zaista i desiti. Ukoliko su Jevreji, a i od njih treba nešto naučiti, mogli da se pozdravljaju dve hiljade godina sa Dogodine u Jerusalimu, ja mislim da će i Srbi imati sada dovoljno snage da shvate da se istorija ubrzava, da se ne zna šta nosi dan a šta nosi noć i da sa promenom geopolitičkih okolnosti, Srbi imaju šansu za još jednu rundu, pa bi zato poučeni tim primerima trebalo da se i sledećih deset, ako treba i sto godina oslovljavaju sa - Dogodine u Kninu, Dogodine na Gazimestanu.

Povezani članci:

• Aranđelovac

  Sprečeno održavanje promocije
  Peščanika
  
  foto / video

• Beogradska promocija

  FOTOGRAFIJE I FILMOVI SA PROMOCIJE PEŠČANIKA

• Intervju sa Boškom Obradovićem

  Svetlana Lukić:Počela je prolećna sezona tribina Srpskog sabora Dveri na Mašinskom fakultetu. Kao što znate, Svetlana i ja mazohistički idemo na takva mesta. Za ovu emisiju razgovarale smo sa Boškom Obradovićem, koji je glavni i odgovorni urednik časopisa Dveri srpske.  

• Promocija knjige Desimira Tošića

  {rokzoom}images/stories/preporuke/promocija_tosic.jpg{/rokzoom}

• Promocija nasilja

  Čak se i tehnički premijer ozbiljno zabrinuo. On, koji svakodnevno, poput lekarskog konzilijuma, pismenim putem obaveštava naciju o stanju »srca Srbije«, rve se sa tegobama koje mu stvaraju Ren, Solana, Dinkić, Čanak i svi ostali »domaći krpelji«, a Juda (Tadić) dovodi u predinfarktno stanje – brižnim, pokroviteljskim glasom pita novinare, a preko njih i neke političare, zašto toliko mrze njegovog miljenika Aleksandra Tijanića.