Članstvo u EU jeste jedini put demokratizacije Srbije i njene demokratske budućnosti. Od nas zavisi koliko će taj proces trajati.

Budući da zastupamo evropske vrednosti i put modernizacije Srbije, Srbiju kao otvorenu zemlju, kao zemlju u Evropi - zahtevamo jasne poruke predsedničkog kandidata Demokratske stranke, Borisa Tadića u pravcu politike za koju se zalažemo. Sedamdeset odsto građana i građanki se izjašnjava za Evropu i zato predsednički kandidat Tadić ima obavezu da zastupa težnje upravo tih građana i građanki.

Nedovoljno jasne poruke Borisa Tadića i njegovi brojni ustupci snagama koje otvoreno istupaju protiv integracije Srbije u Evropu, mogu dovesti do apstinencije upravo onih koji su za evropsku Srbiju.

Zbog svega toga tražimo od Borisa Tadića da u poslednjoj nedelji kampanje jasno artikuliše evropski put Srbije i pozove na razgovor sve društvene aktere koji su njegovi prirodni saveznici za taj put,  pre svih političke predstavnike, odnosno stranke poput stranaka manjina, LDP i naravno nevladine organizacije.  To je najmanje što Tadić kao lider i predsednički kandidat koji očekuje podršku demokratskih snaga, može da uradi upravo zbog ciljeva koje ističe kao prioritete svoje politike.

Samo takva jasna politika i precizan plan mogu mobilisati sve proevropske snage i sprečiti povratak Srbije u najteža vremena.

Povezani članci:

• Apel kolumnistima

  Antonić je dragocen kao vrlo precizan merni instrument. I to veoma sofistikovan. Iz razloga što očitava nekoliko veoma bitnih parametara. Na prvom mestu, na osnovu Antonićevih pomahnitalih kazaljki možemo tačno videti šta je sve jedna nekompetentna vlast u stanju da učini ne bi li zauvek ostala na vlasti; do koje se, zatim, dubine lepa i intimna ljudska osećanja (poput patriotizma i zajedničkog dobra) mogu uvaljati u blato zarad najličnijih i najsramnijih ciljeva i time za dugi period obesmisliti.

• «Na rubu pameti»: Apel za hiljadu karaktera!

  “Pogledi na svijet” frcaju kao iskre iz glavnje, a onda se odmah nekoliko trenutaka kasnije i gase, a tmina ljudske svijesti, vidite, ostaje uvijek jedna te ista: jednako gusta, jednako zagonetna i jednako mračna, piše Krleža u romanu iz 1938. godine, koji kao da je nastao poslije posljednje naše nesreće. Sve vrvi od lopova i razbojnika, onih na vlasti, koje pokorno opslužuje korumpirana inteligencija, “cilindraši”, kako kaže Krleža, a tko se usudi kazati istinu završava na sudu, u izolaciji, «na rubu pameti».

• Sve može

  Ako su mogli Crna Gora i Kosovo, zašto ne bi mogla Srbija? Ako može Hong Kong, zašto ne bi moglo Kosovo? Zaista, zašto?