Prvo da vam saopštim olakšavajuću vest - ovo je poslednji Peščanik u ovoj sezoni. Ostavićemo vas na miru do septembra, same sa ovom nepodnošljivom vrućinom. Takozvana druga Srbija ostaje nebranjena, ali nova vlada nacionalnog jedinstva i vrućina ukidaju podelu Srbije na prvu i drugu. Sada se delimo samo na one koji imaju klimu i one koji je nemaju. Ekstremisti postaju oni sa privatnim bazenima i eventualnim kanuima u njima. Svi ostali smo isti pred bogom, vladom i mandatarom, čije ćemo ime saznati danas. Vlada će imati 25, 6, 7, 8 resora, u zavisnosati od toga ko se još bude prijavio u ova dva-tri dana. Uštedeli smo na ekologiji, ona će se prirodnim putem spojiti sa poljoprivredom. Evropska komisija je tužila devet članica EU, jer nisu izglasale ključni zakon o zaštiti životne sredine. Nama još uvek ne mogu ništa. Eto još jedne prednosti naše zaostalosti.

Kada smo kod ekologije, bivši ministar Saša Dragin je stalno najavljivao, a ponekad i podnosio krivične tužbe protiv onih koji su najdrastičnije ugrožavali životnu sredinu; pravio je bele knjige ljudi i preduzeća koji nas sistematski truju. Posebna priča je ilegalna gradnja u zaštićenim područjima. Ministar je jasno rekao da je samo Mokra Gora sačuvana od ilegalne gradnje, a sve ostalo, počev od Zlatibora, liči na Kaluđericu. U rezervatu prirode Uvac niklo je 200 vikendica pripadnika raznih vrsta srpske elite. Od njih su pobegli beloglavi supovi. Vlada ih je zaštitila zakonom, ali najpoznatiji beloglavi sup, Hadžisup, obeležen specijalnim prstenom, još pre tri godine emigrirao je u Izrael i ne vraća se. Mi koji ne znamo da letimo, ostajemo ovde u nadi da ćemo kad-tad savladati tu veštinu - a onda, kud koji, mili moji.

Ovih dana pola Srbije stoji pred šalterima, tim oltarčićima srpske države. Neko hoće pasoš, neko ličnu kartu, a gužvu nam prave i ovi naši zemljaci što su došli iz raznih Kalifornija. Mame i tate su ih nagovorile da što pre izvade dokumenta i prijave se za Dinkićeve besplatne akcije. Gužvu prave i ova deca što su maturirala i ’oće lične karte. Svi nešto traže od ove jadne i napaćene države i niko ne misli kako će se izdržavati sva ova ministarstva i svi savetnici savetnikovih savetnika. Ko zna kakvi će tektonski poremećaji nastati u ministarstvima kada dođu novi ministri, ali uštedećemo na ministarstvu zdravlja - bivši i sadašnji ministar je ujedno i budući. Ne znam kako tom čoveku nije neprijatno da sedi u toj fotelji tako besramno dugo; evo čak je i Bil Gejts, osnivač Majkrosofta, odlučio da napusti čelo svoje kompanije, kaže, dosta je bilo, ubuduće će se baviti filantropskim radom. Milosavljević verovatno misli da je spojio posao i filantropski rad, pa nema razloga da odlazi. Otići će tek kada dođu dvojica i iznesu ga.

Bez veze je sve ovo što pričam; za neki dan ćemo ratifikovati SSP i onda smo na šinama za Brisel, pa će samo da klizi. U stvari, unapred se nerviram, jer me prijatelji, a delimično i zdrav razum, nagovaraju da se moramo, i u ovoj emisiji, drugačije ophoditi prema novoj vladi nego prema Koštuničinoj. Navodno, treba biti konstruktivan. Treba se ponašati kao da je ovo kobajagi vreme neposredno posle 5. oktobra, kao da imamo vladu koja je proevropske orijentacije. I ne treba napadati Tadića, kao onda Đinđića, jer videli smo šta se dogodilo, koje utvare su preuzele vlast. Treba, kažu, razlikovati bitno od sporednog i vršiti pritisak da se urade važne stvari, a periferne svinjarije treba ignorisati. Moram da priznam da meni ide teško to razlikovanje bitnog od sporednog u Srbiji. Morala bih da zaboravim mnogo toga i da resetujem svoj život, da bih bila sigurna da sporedno nije nešto što nagoveštava neku novu strahotu. Tek, imam utisak da bi mnogi od nas mogli, kao nekada Marko Aurelije da se mole bogovima za nekoliko stvari: bože, daj mi snage da izdržim ono što ne mogu da promenim, daj mi snage da promenim ono što mogu da promenim, a najviše mi daj pameti da razlikujem prvo od drugog.

Naravno, ako Vuk Jeremić bude premijer, gotovo je sa mojim obećanjem da ću biti dobra i konstruktivna novinarka.