Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 19. juna jednoglasno prihvatio Rezoluciju UN 1820 o zaustavljanju svih činova seksualnog nasilja protiv civilnih lica u konfliktnim zonama! To je bio uistinu istorijski trenutak, s obzirom na to da je sadržaj Rezolucije zasnovan na feminističkom načelu da je silovanje u ratu instrument rata, "ratna taktika ponižavanja, dominiranja, zastrašivanja, proterivanja civilnog stanovništva..." i da može biti "oblik ratnog zločina, zločina proti čovečnosti ili konstruktivni čin u odnosu na genocid", što su feminističke pravnice već identifikovale u statutu Međunarodnog krivičnog suda.

Među prvima od 58 govornica i govornika bila je Kondolisa Rajs, predsedavajuća delegacije SAD, koja je na početku rekla da je "ponosna što ćemo danas odgovoriti na polemičko pitanje da li seksualno nasilje spada u teme Saveta bezbednosti ili ne, sa jednim nepokolebljivim DA". Dokument jasno potvrđuje da je seksualno nasilje u ratovima postalo pitanje bezbednosti, između ostalog zato "jer ovaj dokument potvrđuje da seksualno nasilje duboko utiče ne samo na bezbednost i zdravlje žena, nego i na ekonomsku i društvenu stabilnost njihovih nacija", rekla je Kondolisa Rajs.

Zašto je ova rezolucija istorijska? Podsećamo da je 1992. rat u Bosni i Hercegovini, između ostalog, počeo nasiljem nad ne-srpskim ženama, koje su bile zatočene i sistematski silovane od strane srpskih vojnika u Foči, Višegradu i drugim mestima. Kasnije, silovanje se proširilo kao instrument svake od strana u ratu u Bosni i Hercegovini. Poslednji podaci dolaze iz svedočanstva 40 žena albanske nacionalnosti sa Kosova za vreme proterivanja albanskog stanovništva od strane srpske vojske i policije 1999.

Pre rata na teritoriji bivše Jugoslavije nije postojala nijedna presuda Međunarodnog suda za silovanje u ratu, iako su feminističke studije pokazivale da je silovanje deo svakog rata. Prve presude došle su iz Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Nakon rata na Balkanu, poražavajuće činjenice dolaze iz ratova u Ruandi, Siera Leoneu, Republici Kongo - više od milion silovanih žena i nepoznati broj silovanih žena koje nisu preživele.

Pored toga, vojnici mirovnih snaga UN nisu obučeni za temu silovanja u ratu, pa ni instruirani da sami ne vrše seksualno nasilje nad ženama. Upravo zato generalni sekretar Ban Ki-Mun 19. juna izjavljuje: "Ujedinjene nacije i ja lično duboko smo posvećeni politici nulte tolerancije seksualnog zlostavljanja od strane našeg personala." Rezolucija 1820 sadrži nekoliko tačaka kojima se jasno traži da svi mirovni vojnici prođu seminare podizanja svesti radi potpunog preuzimanja odgovornosti i prevencije seksualnog zlostavljanje za vreme dužnosti u UN mirovnim misijama.

Jedan od pobornika ove rezolucije, Patrik Kamart, bivši komandant Misije UN u DR Kongo, koji je tokom svoje misije bio svedok silovanja u ratu i zalaže se za oštro kažnjavanje seksualnog nasilja kao ključni instrument ukidanja ovog oblika zločina nad ženama, tog dana je izjavio: "Izgleda da je mnogo opasnije biti žena u ratnoj zoni nego vojnik u oružanom sukobu."

Činjenica da je oblik muškog nasilja nad ženama - silovanje u ratu - stigao u rezoluciju Saveta bezbednosti govori o ogromnom uspehu međunarodnog ženskog pokreta. To znači da je za poslednjih petnaest godina promenjena milenijumska muška postavka: da nakon teškog ratovanja svaki vojnik ima pravo na malu utehu (na osnovu citata Staljina, Hirohita, Mladića, itd.), a to znači da mu vođe daju dozvolu/naredbu na zločin silovanja žena! Od danas znamo da je svaka buduća slična izjava navođenje za ratni zločin i zločin iz mržnje. Pre nego što počne ogroman rad feministkinja na implementaciji ove rezolucije u nacionalne zakone, radujmo se ovom uspehu!

Danas, 04.07.08. 

Povezani članci:

• Šestoprsti predsednik

  Svi ti prsti, svejedno da li ih je bilo tri ili šest ili, računajući slugu Vuka, dvanaest, bili su namenjeni Bušu koji je – gle, nesreće! – sedeo dva reda niže, ali je to, ipak, nekako video, maltene se uzbudio, samo što nije bombardovao Srbiju zbog tog Hrabrog Gesta našeg još Hrabrijeg Predsednika. 

• Brčko 1992 – van svake sumnje

  Kroz prozor vidim more civila pobijenih oko policijske stanice, oko hotela Posavina, njih je toliko bilo, da Adolf nije mogao od leševa da prođe kroz grad.

• Depilacija hijene

  Sistemski zločin koji se ne priznaje nego, naprotiv, revitalizuje, postaje smrt koja odbija da umre i zauvek pripadne prošlosti. To je jedno od objašnjenja koja su nahrupila, ili onih koje predstoje, o neuspehu pokušaja da se floskulama, i onima dobronamernima, o manjem zlu i izvesnosti pročišćenja amnestira uloga srpskih socijalista u nasilnom rasturanju druge Jugoslavije, ratnim zločinima i kulturnom genocidu. 

• Hrabre žene

  Centralne teme ženskih pokreta jesu mizoginija kao institucionalizovana fobija i svi društveni stavovi koji idu u korak sa antiženskim običajima u društvu. Međutim, kroz borbu za sopstvena ljudska prava, ove žene se bore za opšte demokratske principe, mir i slobodu svih, bez obzira na rodnu pripadnost.

• Jeremija pali topa

  Recimo da ja obučem majicu sa likom Radovana Karadžica i odem na otvaranje Olimpijade. Evo ga veoma zaintrigirani Džordž Buš sa njegovim pitanjem: “Kakva Vam je to majica, Tibore?“