Hollywood živi od nastavaka, koji imaju veoma ozbiljan ontološki problem: trajanje ljudskoga života, koje za zvezde nije nimalo različito od ostalih smrtnika. Indiana Jones je tu svakako poseban slučaj, jer je reč o junaku koji po svom opredeljenju predstavlja prošlost (arheologiju), i pojava starca je očekivanija nego, recimo, u Zvezdanim ratovima. No u ovome slučaju je reč o figuri koja je uistinu označila deo kulture osamdesetih godina, i to ne samo masovne popularne kulture: reč je o figuri koja je upotrebljavana i u naučnome diskursu – naravno ironično. Ali kojoj je drugoj figuri popularne kulture to uspelo?

Kada se pojavio Indiana Jones, kao citatna figura istorije popularne kulture (serijski avanturistički filmovi B kategorije za subotnje matineje tridesetih godina dvadesetoga veka), pojednostavljena u mašti George-a Lucasa i Stevena Spielberga, uspeh je bio izuzetan. Spekulacije o pravom uzoru za lik Indiana Jonesa, kao što je bio Robert Braidwood sa univerziteta u Chicagu, daju suviše poverenja informisanosti dvaju režisera i modernih mitologa. Robert Braidwood bi inače bio odličan uzor, kao jedan od antropologa-arheologa koji je rano shvatio značaj eko-sistema i prehrane. Sa svojom ženom Lindom je tesno saradjivao tokom cele karijere. Umrli su na isti dan, 15. januara 2003, u dubokoj starosti. U trenutku pojavljivanja Indiana Jonesa, 1981, po svetu, a posebno u anglo-američkoj arheološkoj akademiji, tekle su žučne teorijske rasprave izmedju različitih škola mišljenja. Sve su bile veoma kritične do prošlosti arheologije i konceptualizacija koje je imala, o neosvešćenosti prema uplivima različitih ideoloških naracija, i tako dalje. Većina ovih rasprava bila je plodno preuzimanje rasprava koje su se već dogodile u drugim humanističkim naukama. Često celokupno doba nazivamo post-strukturalističkim, jer je reč o različitim odgovorima na strukturalističke metode. U svakome slučaju, desilo se da su mnogi arheolozi, citirali različite izjave ili situacije iz prvoga filma Pljačkaši izgubljenoga sanduka tajni, da bi duhovito ilustrovali poneki aspekt svojih teorija. I dok su Zvezdane staze ostale u području svetske politike, naoružavanja i svemirskog osvajanja, Indiana Jones je ostao tipični zemaljski junak, povezan sa istorijom, kako starom, tako i novijom – Indiana Jones mrzi naciste. U drugome filmu su se stvaraoci Indiane Jonesa uglavnom igrali citatima različitih avanturističkih pod-žanrova i citiranjem prvoga filma, a u trećem se naslućivalo padanje u hrišćansku mistiku, koje je mnoge obožavaoce udaljilo od prvobitne radosti gledanja Indiana Jones filmova. No u svakome slučaju, mešavina humora i avanture bez najludjih tehno-efekata je imala svoju vernu publiku. Indiana Jones nije postao moderni arheolog, koga zanima kontekst, prostor, čitanje slojeva, i konačno uzdržavanje od kopanja (neagresivna arheologija), što ni hronološki ne bi bilo uverljivo, već je ostao figura arheologa širokih masa – neko ko traži važne i/ili skupocene predmete. Imao je dobar dizajn odeće, koja je ostala kostim u svim filmovima (kožna jakna, stari kaubojski šešir, bič, iznošene pantalone), imao je privatni život koji se nije odlikovao ni bogatstvom ni glamurom, i radio je predano svoj posao – što se kod hollywoodskih likova još najredje nalazi.

Punih devetnaest godina su Spielberg i Lucas ostali bez svoga junaka. U medjuvremenu je Lucas napravio TV seriju, koja je mladoga Indiana Jonesa poslala u avanture po celome svetu, uključujući i Evropu prve trećine dvadesetoga veka. Sasvim neočekivano, ova serija je bila izvrsna, i poklanjala je pažnju pre svega kulturnim pojavama: u njoj se pojavljuju evropski intelektualci, kao Picasso ili Franz Kafka,  antropolog-pionir Bronislav Malinowski, avangardni pokreti, političke ličnosti ključne za istoriju dvadesetoga veka i slično. Kroz dogodovštine mladoga Indiane Jonesa su deca, ali i stariji, mogli razumeti kako se radja zanimanje za prošlost, uzroke, vladajuće naracije, tumačenja, skokove i neočekivane razvoje. Teško bi se mogla naći bolja kombinacija pedagogike i zabave. Zahvaljujući dobroj saradnji sa stručnjacima, Lucas je ostvario nešto uistinu korisno za obrazovanje. Publika je posle gledanja bila upućena da otkrije ko su bila imena koja su se pojavljivala u seriji, nije bilo mistike niti plitkih objašnjenja, a mladi Indiana je bio neka vrsta ekrana na kojem se projektovala istorija sveta u vrlo precizno odredjenome dobu, čije posledice još i danas osećamo. No bilo je pitanje prave tržišne odluke kada će se stvaraoci Indiane Jonesa okrenuti prvom, uspešnom proizvodu. U jednoj od TV epizoda pojavio se i Harrison Ford u ulozi zreloga Indiana Jonesa...

I konačno, novi proizvod je pred publikom. Inidana Jones je u svojim realnim godinama, šezdesetim, i konačno se venčava sa svojom prvom i najvećom ljubavi, koja isto tako nimalo ne sakriva svoje godine. Publika koja je bila mlada kao i junak kada se pojavio prvi film bi trebalo da razume ovu pohvalu, i da ostane verna. Doduše, par ima i već odrasloga sina, očito namenjenoga nastavcima. Američki satiričari, posebno časopsi Mad, nisu izdržali da novoga Indiana Jonesa ne predstave sa – staračkim stalkom za hodanje. No novi-stari Indiana Jones ima ozbiljnije probleme. Živi u pedesetim godinama, antikomunistička histerija je na vrhuncu, a on se bori protiv zlih komunista, koje predvodi dama slična jedino najludjim nacističkim fantazijama. Pravi naslov filma bi morao biti Indiana Jones i prva sovjetska žena u svemiru, jer ova dobro dizajnirana sadistiknja ima samo jednu pravu želju – da dobije više znanja od nenaklonjene izvanzemaljske civilizacije. Za razliku od Indiana Jonesa, koji je već u zadnjem filmu stare serije podlegao religijskome zanosu, nažalost, i koji u ovome filmu podleže najbednijem obliku verovanja današnje kulture – superiornim vanzemaljcima, ona predstavlja pravu radoznalost za nepoznato. Dok su prethodni, a naročito prvi film  iz 1981, dali model oblikovanja  popularne kulture, ovaj film sledi zadnjem repu te popularne kulture... U filmu se doduše pominju Indyjevi podvizi u drugome svetskome ratu – Lucas valjda otvara mogućnost da napravi još koji film-zakrpu kao u slučaju Zvezdanih ratova: jedino se možemo nadati da u njima neće biti vanzemaljaca. No energija prvoga filma, koja je pozivala na istraživanje i sticanje znanja izvan već utvrdjenih kalupa, je nepovratno izgubljena.

Za prvi film sam čekala u redu za ulaznice; drugi i treći pamtim po evropskim gradovima gde sam ih gledala, i po zabavnim razgovorima pred TV ekranom posle emitovanja filma. Najnoviju epizodu Indyjevih avantura sam gledala u ogromnom i praznome bioskopu u kojem su se sedišta tresla, naginjala, prskalo nas je vodom, sevale su munje izvan ekrana: najzabavnije je bilo uživanje nekoliko klinaca u redu ispred. Savršeno pripremljeni na glupavi rasplet,  oni su novu avanturu Inidana Jonesa primili sa hladnoćom tipičnom za majstore elektronskih igrica. Mogla sam im samo zaželeti da ih u školi ili kod kuće neko u jednome trenutku obdari kompletom TV serije o mladome Indiana Jonesu, i da kao posledicu dožive želju da prelistaju kakvu knjigu u potrazi za dodatnim informacijama. Utopija? Lucas i njegova generacija uspešnih mitologa su stvorili figuru koja je deo naše svakodnevice, prvo ga uzdigli u sfere koje su obećavale radoznalost i želju za znanjem, pa ga konačno bacile na smetište prežvakanih sujeverja. Pouka? Ne mešati istinu, koja se dobija u crkvi, i želju za proširivanjem znanja, koja se dobija gde god su knjige, znalci, strast za otkrivanjem.

Peščanik.net, 18.07.08.

Povezani članci:

• Čistunci

  "Žurba je šejtanovo sredstvo", upozoravaju klasični arapski mudraci. E, pa jedan takav primer neprilične žurbe u kojoj - i zahvaljujući kojoj - su neki ljudi ispali budale bez potrebe imali smo ovih dana. Reč je, naravno, o veštačkoj, nepotrebnoj i prema tome suvišnoj aferi koja je nastala oko dokumentarnog filma Filipa Švarma i Radoslava Ćebića o medijskom aspektu atentata na Zorana Đinđića.
  
   

• Čovek kome je pukao film

  Umro je Janez Drnovšek, čovek sa bogatom političkom karijerom i sa malo godina (svega 58). Pre neke dve godine je ražestio profesionalne Srbe svojim tačnim predvidjanjem o razvoju situacije na Kosovu: time je hteo da skrene pažnju slovenačkoj i evropskoj diplomatiji na žarište koje je svima bilo očito, ali se niko nije ozbiljno hteo poneti sa njim.

• Ćutanje nakon masakra

  Film "Katin" Andžeja Vajde, prikazan na ovogodišnjem festivalu Berlinale, govori o sovjetskom masakru iz 1940. godine kada je ubijeno 22 000 poljskih oficira. 

• Jevreji, trgovke belim robljem i škorpioni

  Ratni zločini su stigli u Srbiju! Bilo je potrebno tako malo, svega nekoliko minuta prikazivanja snimka egzekucije pa da javno mnenje burno reaguje. 

• Kako postati nacista za pet dana

  Gledajući film «Val» i iščitavajući sve do čega sam mogao doći u svezi s njim - polako bivalo jasno da je upravo kod nas (i u BiH i u Srbiji) u tijeku in vivo experiment, svojevrsni džinovski remake Jonesova experimenta, koji je bio i povod za nastanak njemačkog filma «Die Welle».