|
·
Boris
Tadić je prinuđen da se odrekne Koštunice i DSS-a;
·
DS je bio prinuđen da odustane od gesla
„Kosovo i Evropa“i da se opredeli za geslo „Evropa (a za Kosovo ćemo videti)“;
·
Vlada je vratila ambasadore povučene iz
zemalja koje su priznale Kosovo;
·
Uhapšen je Karadžić;
·
Stvorena je parlamentarna većina koja
može ratiifikovati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju;
·
Demistifikovane su kao profašističke
organizacije poput Obraza i njihova veza sa radikalima;
·
Demistifikovana je priča o
„normalizaciji“ radikala.
Ove ciljeve na srpskom političkoj sceni zagovarao je od
početka i dosledno jedino LDP. Istine koje su isplivale javno i sistematski je
proklamovao jedino LDP. Demokratska stranka i Boris Tadić postigli su uspeh tek
kada su (ustrahu od gubitka glasova) preuzeli važne delove programa LDP-a.
Koštunica je gurnut u naručje radikala, gde mu je i mesto, u skladu sa
percepcijom LDP-a. U Srbiji su se iskristalisale, kao dve osnovne i
nepomirljive opcije, proevropska i nacionalistička, radikalsko-narodnjačka,
upravo onako kako je „ekstremni“ LDP te opcije oduvek definisao. („Nećemo se
više deliti na demokrate i nedemokrate, nego na normalne ljude i
nacionalističku bagru“).
Pobeda jedne stranke ne meri se učešćem u vlasti, već
uspehom njenih ideja. Često je upravo za pobedu tih političkih ideja neophodno
odreći se tog učešća. Za takvo odricanje i stavljanje opštih interesa iznad
partijskih do sada se pokazala sposobnom jedino LDP. Druga je, i manje važna
stvar, da li to birači primećuju i nagrađuju.
Peščanik.net, 27.07.08.
Povezani članci:
- Ako je ruski patrijarh Nemac, zašto predsednik Srbije ne bi bio Mađar
Sada već na nivou podrške koju ima Milanka Karić, Koštunica i dalje gospodari Srbijom i nameće cenu svoje podrške. Ovoga puta to je paket aranžman za plovidbu ruskim bespućima. Na to neizvesno putovanje neće morati da krene samo Boris Tadić, DS i NIS, već i cela Srbija.
- Što Srbija sve nije
Da je mogao da nas vidi na ulicama Beograda, Zoran Đinđić bio bi ponosan: nepregledne kolone ljudi koji su izdržale i preživele Koštunicu, Tadića, Ilića, Đilasa i ostale količnike nacionalnog množenja – nisu se, kao kad je nesrećno Kosovo bilo na svakodnevnom dnevnom redu, verbalno samobičevale u obrani svete zemlje da bi patnju utišale parom nike patika ili otetim kompjuterom ili ukradenom Zara majicom do ispod sisa, nego su u praktičnom srpskom LDP primeru da je Ideja dugovečnija od Života smehom, čitav a inače tragičan povod iskoristili da kolektivno pokažu šta sve Srbija nije.
- Čeda i posledice
Trima malim parlamentarnim partijama, DSS, SPS i LDP, u narednom periodu, do sledećih parlamentarnih izbora dakle, bili oni redovni ili vanredni, predstoji žestoka borba za opstanak.
- Intervju za sarajevske Dane
Dani, 559, 29.02.08.
Za predsjednicu Političkog savjeta LDP-a, bivšu predsjednicu Građanskog saveza Srbije, osnivačicu Centra za antiratnu akciju, koja je 1997. nominovana za Nobelovu nagradu za mir, Vesnu Pešić, odluka stranke da ne učestvuje na mitingu Kosovo je Srbija čiji je organizator bila srpska vlada bila je logična i očekivana.
- Juriš na skupštinu
Otvorena spektakularnom činjenicom da je ovaj kolumnista „Ferala“
vaistinu poslanički kandidat one koalicije koju će hrvatski čitalac
prepoznati preko imena Čedomira Jovanovića, Nataše Mićić, Žarka Koraća,
Nenada Čanka, Vesne Pešić, Filipa Davida i Nenada Prokića – hvalisava
mogućnost da se izbori u prvom mesecu iduće godine okončaju prirodnim
trijumfom Naše Male Družine (hrvatski: Liberalno Demokratska Partija +
Građanski Savez Srbije + Socijaldemokratska Unija + Liga
Socijaldemokrata Vojvodine) ne samo da bi nas katapultirala u Skupštinu
Srbije, već bi, teoretski, postavila kulise za prizore koje sam,
priznajem, noćima, secirao u horror-detaljima.
|
