Kolone dične radikalije srpske sa znamenjima i partijskim ripidama hodaju ulicama Beograda i prete i kunu - ni manje ni više nego prvom ustavnom faktoru u državi, B.Tadiću. Prete mu smrću i kunu ga do devetog kolena. Neka gospođa Vjerica mu predviđa sudbinu poslednjih Obrenovića i Z. Đinđića. Kune i preti kao zadušna baba i sve upućuje na to da se ne šali, jer radikali su uvek držali reč. Baca čini radikalske i poziva SPC da - valjda zajedno sa njom - sastave spisak svetaca i prokletih izdajnika.

Mučno i grozno i jasno zbog čega mnogi ćute. Mučnina i strah su svojstveni ljudima u sluđenim vremenima. A mi u senci Apisovoj ne živimo od juče, jer ko ga sve nije zazivao ovih godina - njega krivokletnika bez trunke ljudske i oficirske časti.

I u toj mučnini i takvom mučenju nastaje i ovaj uzaludni zapis koji je - mi to znamo sigurno - malo kome potreban.

I dok se istinoljubiva glasila beogradska raspamećuju pričama o slavnome doktoru Dabiću, on već putuje u Hag kao izvesni R. Karadžić, i to glavom i legendarnom bradom.

Zbunila se i SPC. I u njoj ima onih koji znaju u šta ih gospođa Vjerica uvlači, ali nije malo ni onih koji bi doktora Dabića pravo u ikonostas. A on je odavno ''prebukiran'' sličnim likovima svetaca i osvetnika. Ima u SPC mnogo ljudi koji znaju da je kletva greh i bezumlje, ali ima i onih koji bi ovim arhajskim i primitivnim činom u svako doba prizvali zlo svome bližnjem. I učinili ga - a to nam ni u Crkvi ne bi bilo prvi put. Ima u njoj mnogo krivokletnika.

Ako Boga znate, nije doktor Dabić nikakav tihovatelj ili isihasta već hajduk balkanski. U svojoj poruci jataku i sinovcu on kaže: - "Ne treba da se brineš, jer ti si to hajdučki odradio". Valja li kome reći da niko ne može biti ni zločinac ni svetac ako se to ne dokaže razumnim i dovoljnim dokazima koje većina ljudi prihvata. Kakav isihazam i monaško tihovanje. Sačekajmo Sud, jer samo oko Srebrenice "fali" nekih desetak hiljada ljudi.

A ako smo kod poslednjih Obrenovića, Evropa Srbiji decenijama nije oprostila majski prevrat. Tadašnji prvi čovek naše Crkve, Inokentije, u doba venčanja Aleksandra i Drage bio je naredio jektenije u crkvama u slavu kralja i nove kraljice. Nju je nazivao "golubicom i gugutkom na srpskome prestolu".

Posle njihovog ubistva, kada su ubice izvikale kneza Petra Karađorđevića za kralja Srbije, na blagodarenju u Sabornoj crkvi isti taj Inokentije je odao priznanje ubicama kao "hristoljubivom vojinstvu što je uklonilo tiranina s lica zemlje". Krivokletnik je naredio građanima Beograda da okite kuće u čast Apisovih crnorukaca, a sam je okitio crkve.

Ali nije SPC tada ipak ćutala - oglasio se prota D. Ruvarac u zvaničnom glasilu Srpske patrijaršije "Srpski Sion" i jasno poručio - broj od 10-31.maja 1903 - da je to "nova ljaga na srpskom obrazu". On je osudio krivokletnike i među njima i mitropolita Inokentija i groznim rečima ga obeležio kao učesnika "srpske bruke i sramote".

Ne bi bilo loše da požutele strnice ovih listova prelista i mnogi jerarh u SPC ovde i sada i da ne žuri - ima mesta i vremena za prave svece i heroje. Dobro bi bilo mnogima da pogledaju koga je blagoslovio patrijarh Gavrilo u noći 27.marta 1941, jer je bio pravi čovek Crkve i patriota - Nemci su ga odmah lišili slobode i utamničili.

Toliko o kletvama i zakletvama krivokletnika - ostalo je stvar državnog tužioca.

Sve je rečeno u jevanđeljima o kletvi i o krivokletnicima i nema potrebe - a nema se ni kome - to sve navoditi. Ipak teško je zaobići ono divno mesto iz Mateja - 26.74. - a tiče se iskustva samog apostola Petra u paraboli o zaklinjanju -

"I tada se poče kleti i proklinjati da ne zna tog čovjeka. I odmah zapjeva pijetao. I opomenu se Petar riječi Isusove što mu je rekao: dok pijetao ne zapjeva, tri puta ćeš me se odreći. I izišavši na polje plaka gorko".

I stare knjige i novine o nečem govore - vreme je da i SPC pripazi na svoj simbol crvenog petla i da ne hita.

Sud će dokazivati da li je doktor Karadžić zločinac, a za svece i svetitelje nikada nije kasno.

Peščanik.net, 30.07.08.

Povezani članci:

• 88 godina od osnivanja SPC

  У Сремским Карловцима је 31.12.1918. одржана прва конференција свих српских православних епископа на којој је разматрано питање уједињења православних црквених организација у Краљевини СХС и успостављање Српске патријаршије.

• Banalizacija zločina

  Čemu smo proteklih dana, povodom »misterioznog hapšenja« lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića, prisustvovali: dobro režiranoj predstavi za uveseljavanje naroda ili... 

• Beogradska žrtva paljenica

  Četrdeset je dana od kako je mladić Z. Vujović izgoreo u plamenu američke ambasade. Ljudi smo i dugujemo mu sveću, taj simbol žrtve koji živi prinose mrtvima. I neka u ovom zapisu izostane neka učena rasprava o žrtvi u krugu religijskih sistema - osim nekoliko napomena: postojale su u istoriji razn vrste žrtava. Najpoznatije su žrtve paljenice - na žrtveniku je životinja, žrtve zahvalnice i pokajnice.

• Borba za kanonske teritorije

  Onaj ko bude hteo da shvati spor između SPC i kanonski nepriznate MPC - koji se odlukama majskog saziva Sabora SPC zavezao u još komplikovaniji čvor - to sigurno neće moći bez uvida u istoriju tog spora koja traje već četrdeset godina. Breme nedovršene istorije jednako pritiska sve, ali posledice nisu naravno uvek iste - nekima je istorija nezavisno od njih počela dosta "kasno". Reč je o Makedoncima koji su tek nedavno - pre šezdesetak godina - doživeli okončanje istorijskog procesa formiranja države i nacije.  

• Crkveno-političke magle

  Sve su češći nesporazumi oko pisama kojima se patrijarh srpski g. Pavle obraća javnosti, a muke oko njegovog potpisa su sve veće. Pravu političku vejavicu nad panonskom ravnicom izazvalo je i ono odmah iza Nove godine. I sve se zavrtelo na poznat način - danima se u novinama raspravljalo je li pismo autentično ili nije i najzad se - barem to - razjasnilo da jeste, i da je u njemu izražen stav sv. Sinoda SPC.