Ponovno otvaranje pitanja priznavanja MPC povezano je sa najnovijim nastojanjem Makedonije da se izbori za priznavanje ustavnog imena države. Predsednik makedonske vlade g. Nikola Grueski pisao je posredniku Ujedinjenih nacija pred početak nedavnih pregovora sa Grčkom da su koreni problema vezanih za priznavanje MPC u otporu Grčke pravoslavne crkve s kojom se solidarisala SPC. Par dana kasnije predsednik Makedonije g. Crvenkovski izjavio je da bi o rešenju svog statusa MPC trebalo da raspravlja samo sa SPC, a ne i sa Grčkom pravoslavnom crkvom. Makedonske vlasti su time obnovile pitanje statusa MPC. U svakom slučaju, SPC ima puno pravo da u uslovima ustavom i zakonom određenih odnosa države i verskih zajednica samostalno procenjuje kakav će stav zauzeti prema različitim verskim zajednicama u Srbiji i van nje. U ovom smislu je i naš uvaženi stručnjak za verska i crkvena pitanja g. Živica Tucić izjavio agenciji Beta da je odvojenost crkve i države dobra i za crkvu i za državu, a da međucrkveni sporovi moraju da budu rešavani kanonskim putem.

Problem se javlja kada država diskriminiše pojedine ili čak mnoge verske zajednice. U samoj Makedoniji državno regulisanje verskog života često se određuje u neposrednom protivstavu prema SPC na legalnoj i na praktičnoj ravni. Ovim problemom bave se međunarodne nevladine organizacije, poput Foruma 18, a bilo bi više nego poželjno da se njime bave i organizacije koje su registrovane u ovoj zemlji. U Srbiji je posao oko registrovanja MPC uzeo na sebe Nacionalni savet makedonske nacionalne manjine. Zbog nepostojanja zakona o nacionalnim savetima on je telo kojem je istekao mandat i kojem nisu određene nadležnosti niti izvori finansiranja. Državna zajednica je Drugim evropskim partnerstvom januara 2006. prihvatila donošenje zakona o nacionalnim savetima kao prioritet, ali je Vlada Srbije svojim Planom za implementaciju Drugog evropskog partnerstva aprila 2006. jasno pokazala da ne želi da se time bavi, pošto nije odredila ni vremenski, ni finansijski, ni institucionalni okvir za ispunjavanje ove obaveze. U tom smislu nacionalni saveti danas postoje zato što ih država trpi; pošto im je istekao mandat, oni su podložni različitim vrstama uslovljavanja. Zakon o crkvama u suštini zabranjuje registrovanje MPC; Zakon o zaštiti nacionalnih manjina nije primenjiv bez Zakona o nacionalnim savetima. Za to što neka manjinska prava nisu ostvarena nisu krivi ni nacionalni saveti ni zavađene crkve. Država ne radi svoj posao.

Danas, 19.08.08.

Povezani članci:

• Crkva i novac

  Crkva je oduvek želela da kombinuje “apsolutnu” i “relativnu” sakralnost u domenu finansija, što je ponekad dovodilo do svođenja na isti nivo oltara i veleposeda - sa svim društvenim i političkim posledicama koje je takva konfuzija mogla da ima.
  Crkva i novac - ritualna ekonomija