Odluka Rusije da formalno prizna nezavisnost dveju otcepljenih gruzijskih provincija Južne Osetije i Abhazije izazvala je veliku pažnju srpske javnosti. Pre svega, Srbija se jednim delom našla u nezavidnoj poziciji da bira da li da krene stopama Moskve, budući da je Rusija najveći partner Srbije kada je reč o Kosovu, ili pak da se drži po strani.

- Nažalost, u Srbiji su uvek bili na ruskoj strani, pa ako je Rusija priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, onda će verovatno i Srbija krenuti tim stopama. Na kraju će Rusija morati malo da razmisli, pa će priznati i Kosovo, što će im verovatno veoma teško pasti - izjavio je za Danas Vojin Dimitrijević, stručnjak za međunarodno pravo i direktor Beogradskog centra za ljudska prava, komentarišući odluku Rusije.

S druge strane, urednica spoljnopolitičke rubrike u nedeljniku Vreme Seška Stanojlović kaže za Danas da nije izenađena potezom Moskve, budući da je Rusija neformalno i do sada smatrala Južnu Osetiju i Gruziju teritorijama izvan Gruzije, samo je sada verifikovala taj svoj stav.

- Naravno da potez Kremlja komplikuje odnose sa Evropskom unijom i Amerikom, kao najvećim partnerima Rusije. Ali ne mislim da će rusko priznanje nezavisnosti gruzijskih separatističkih provincija izazvati veći talas priznavanja". Ako je moguće prognozirati, kaže Seška Stanojlović, njihova nezavisnost pre će ličiti na Severni Kipar, koji je do sada priznala samo Turska, nego na Kosovo. Stanojlovićeva dodaje da ne spada među one koji vide sličnosti između Kosova i separatističkih regiona na Kavkazu.

- Zanimljivo je da nikom od brojnih analitičara u Srbiji nije palo na pamet da uporede tu separatističku republiku sa Čečenijom, koja je inače u sastavu Ruske Federacije i koja je pod okrilje Rusije zadržana metodom spaljene zemlje - navodi Seška Stanojlović.

Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Zvonimir Stević ocenio je da je rusko priznavanje separatističkih oblasti u Gruziji posledica toga što su neke države priznale Kosovo i Metohiju. Komentarišući odluku predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, Stević je rekao da je to direktna posledica kršenja međunarodnog prava i onoga što se dešavalo na Kosovu i Metohiji. "Ako su međunarodna zajednica i Amerika mogle mimo odluke Saveta bezbednosti i mimo Rezolucije 1244 da donesu odluku o priznanju Kosova, verovatno je to kao recidiv i kao posledica onoga što se događa jer se ne poštuje pravo i pravda, ni Rezolucija 1244 nego se demonstrira sila", rekao je Stević.

Danas, 27.08.08.

Povezani članci:

• Drugi hladni rat

  Čišćenje Krajine koju su podržale SAD (ukupan broj se procenjuje na oko 250.000 izbeglih, uz veliki broj ubijenih) verovatno je najgori primer etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata.

• Južna Osetija nije Kosovo

  Analiza u 6 tačaka o razlikama između gruzijske i kosovske krize, autora čiju poznatu knjigu bog nije veliki, u kojoj se reč bog ne piše velikim slovom, Peščanik ove jeseni objavljuje na našem jeziku. 

• Kavkaski gambit

  Kratkotrajni, marginalni rast cena nafte, kao posledica izbijanja sukoba Moskve i Tbilisija, ipak nije ugrozio toliko priželjkivani pad cena nafte na svetskim tržištima koji je konačno nastupio. 

• Kosovo u srcu i na Kavkazu

  Svi se muče s našim Kosovom, i političari i ugledni komentatori. Nije da im nije jasno, ali nešto zapinje.

• Novi poraz Kremlja

  Provala vojnog neprijateljstva između Rusije i Gruzije u sićušnoj planinskoj oblasti Južnoj Osetiji mogla bi da izgleda kao grom iz vedra neba. Ali od otvorenog rata između ove dve zemlje strahuje se već godinama.