Baš smo mi neki nepouzdan svet. Ne samo da ili menjamo kanale čim počnu reklame (oni sporiji, ipak, uhvate prvi spot u bloku, zato je i najskuplji) ili požurimo da obavimo neki posao nego više čovek ne može da se pouzda ni u to da ćemo pročitati ono što nam stiže poštom. Svedok su mi kartonske kutije prigodno postavljene odmah ispod poštanskih sandučića, tako da bez zamaranja i pravljenja nereda možemo da se oslobodimo pregršti šarenih papirića (letaka ili otmenije - flajera) čak pre nego što ih pogledamo.

Kako onda da nas čovek natera da se zainteresujemo za robu koja nam se nudi? Pa, ponudom koja se ne odbija. Neki to rade ubeđivanjem lice u lice. Verujem da ste i vi (priznajte slobodno, naši smo), ili bar neko, obično stariji, iz vaše okoline, poklekli pred onim pričljivim prodavcima “komplet noževa, pride sat kao poklon, a pošto je gazdi danas rođendan, sve je upola cene”. Nije da vam treba i nije da je baš nešto, ali kad je skoro pa džabe… Ako vas ne vrbuju sa televizora ili kioska, zaskočiće vas kod kuće. A da ne bi i to završilo u nekoj kartonskoj kutiji, “kancelarija Velike nagradne igre” poslala mi je veliki koverat. Osim formata, strahopoštovanje treba da izazovu i silne nalepnice “sadržaj poverljiv”, “vremenski ograničen sadržaj” i, najupadljivija od svih - “u koverti pronađite poruku koju vam je poslao Žika Nikolić”. Voditelj. Meni.

Sadržaj kao da mi šalju iz NASE. Potpisani čekovi na moje ime, “garancija rezervacije”, pečati, bar-kodovi, “samo 4% stanovništva, strogi proces izbora, ali zadovoljavate kriterijume” (hm, ovo je za tužbu ili zbog lažnog ubeđivanja ili zbog narušavanja privatnosti), poštarina za “da” plaćena, za “ne” nije (lukavo)… I sve to - ako kupim atlas “Mladinske knjige”. Nisam uzvratila. Kažem ja - ne može čovek da se pouzda u nas.

Pun kufer marketinga

Povezani članci:

• Mačekov politički marketing

  Prijehavši u Zagreb, što reče pesnik, na informaciju ovde nepoznatu naleteo sam tad, sasvim slučajno: da su doktor Koštunica i magistar Ilić unajmili jednu hrvatsku firmu za odnose s javnošću da im radi predizbornu kampanju. Ne budi lenj, krenem to da proveravam. Kad stvarno, nađem na inače odličnom portalu "biznis.hr" podatak: firma se zove MPR, a suvlasnik je Ratko Maček, strašno važan hadezeovac, član njihove centralne domovinske uprave (kako bi se ovde reklo); sedi čovek na stranačkoj konvenciji pre nekoliko dana odmah do doktora Ive Sanadera.

• Mila maca Vs. Razjareni bik

  Ne, stvarno, da ih ne poznajete, da su oni potpuno novi proizvodi na našem tržištu, šta biste pomislili o njima pošto odgledate spotove i sve one silne iznajmljene termine? Kakvi su ti kandidati?

• Novogovor tela

  Vidim da su svi, i Tadić, i Nikolić i Vučić, i Koštunica… pa čak i Andreja Mladenović, usvojili tzv. alfa-mužjak sedenje. Stopala razmaknuta bar po pola metra, dlanovi na butinama, prsti blago ka unutrašnjosti butina, leđa i glava malo unazad kako bi se isturila karlica… I sede tako raskrečeni, a ona stvar im uperena pravo u (najčešće) voditeljku.

• Pijane žirafe

  Gosti: Željko Bodrožić iz Kikindskih, Dobrila Mirković, klinički psiholog, Nadežda Milenković, stručnjak za marketing, novinar Petar Luković
  Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

• Plastičan primer

  Oduvek su me oduševljavali naši izlozi po kojima prodavci polepe, najčešće rukom pisane, plakate: "moderno" (ma nemoj mi reći?!) i "jeftino". I jedina nedoumica u vezi s tim koju vidimo da prodavci imaju jeste: da li se piše "jevtino" ili "jeftino".