MMF u saopštenju o razgovorima u Beogradu upozorava na rastuće rizike sa kojima se suočava srpska privreda. Razlog je u rastućem deficitu na tekućem računu i njegovom otežanom finansiranju zbog sve dublje finansijske krize u svetu. Saopštenje nije posebno sadržajno ni kada je reč o tome koje bi mogle da budu posledice suočavanja sa povećanim rizicima, a ni kada je reč o sugestijama o promeni privredne politike. Kada je reč o ovome poslednjem, jedino što je zanimljivo jeste da MMF sugeriše radikalne reforme, kako one strukturne, tako i u politici Vlade. Po tonu saopštenja se može zaključiti da se u reforme, koje se i inače detaljno ne obrazlažu, ne polažu velike nade.

Zašto rastu rizici? Jedan razlog je što se cenovna stabilnost ili, bolje rečeno, kontrola nestabilnosti zasniva na kursu dinara, koji apresira kako inflacija ne bi sasvim izmakla kontroli, ali to povećava uvoz robe i usluga. To je, kaže MMF nedvosmisleno, neodrživo. Šta to znači? Da je ili potrebno smanjiti uvoz ili će se morati korigovati kurs. Ili, najverovatnije, i jedno i drugo, moglo bi se dodati. Da bi se smanjio uvoz, potrebno je smanjiti potrošnju, pre svega javnu. A to znači i usporiti privredni rast. Ako bi, pri tom, dinar depresirao, kako bi se možda povećao izvoz, sledi inflacija, pad realnih zarada i dodatno usporavanje privrednog rasta.

Rizik da do te krize dođe dodatno raste usled toga što zaduživanje u inostranstvu poskupljuje, a moguće je da dođe i do otežanog pristupa kreditima po bilo kojoj ceni. Pored toga, ako svetska privreda ili bar razvijene privrede uðu u recesiju, pašće cene srpskog izvoza, koji je i inače veoma ograničen i zasniva se na par proizvoda kao što su metali i hrana. Budući da MMF računa da će deficit na tekućem računu biti iznad 18 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je više od šest milijardi evra (MMF kaže oko 500 milijardi dinara), njegovo eventualno otežano finansiranje uz usporavanje rasta izvoza bi mogli da dovedu do ozbiljne i produžene recesije, jer bi bilo potrebno veoma značajno smanjenje potrošnje.

Povezani članci:

• Bazna inflacija

  U ovom članku ću pokušati da objasnim zašto je za pojedince i firme ključan potrošački nivo cena, a ne recimo bazna inflaciju. 

• Dafinizam nije umro

  Smrt Dafine Milanović oficijelno je doživljena u Srbiji kao guranje ružne prošlosti pod tepih, ali ne i kao konačno građansko odrastanje siročadi.

• Država stvara inflaciju

  Kada je nedavno rebalansom srpski budžet u 2005. uvećan za oko 100 milijardi dinara u odnosu na 2004, režimski mediji poput RTS, B92 ili Novosti su ćutali, a ni ostali se nisu interesovali. A bio je to razlog za prvorazrednu uzbunu, jer je time budžet uvećan za 30%, i tako postao daleko najvažniji faktor inflacije. Četiri su osnovna faktora inflacije u Srbiji. 1. Ogromna državna potrošnja, što se vidi iz navedenog. 2. Javna i javna komunalna preduzeća koja svoju neefikasnost prebacuju na cene, tj. potrošače...  

• Ekonomski nacionalizam, Ekonomske posledice kosovske politike

  Osnovni razlog za pesimizam jeste u tome što su proevropske snage neodlučne, a antievropske odlučne. Ovo se može videti jednostavnim poređenjem dvaju osnovnih parola koje potiču iz centara srpskih vlasti.

• Inflacija 2006

  Iako još nismo izašli iz 2005. i ne zna se koliko će tačno iznositi inflacija u ovoj godini, sa sigurnošću se može reći da će biti mnogo viša nego od projekcije Vlade Srbije. Projekcija je iznosila 9,1%, a događaji su je opovrgli već sredinom godine. Za 11 proteklih meseci inflacija iznosi 15,2% i ako u decembru bude oko 2%, onda će biti 17,2%, a Vladina projekcija biće demantovana za čitavih 90%.