Ne postoji nasilje nad stvarima, kao što misle neki ministri. Postoji samo nasilje nad ljudima i drugim svesnim ili živim bićima.

Ako se razbije prozor, to je nasilje nad onim čiji je to prozor. O vozilu, kući, prodavnici ili javnoj prostoriji i da ne govorimo. Ili, ako će to biti lakše razumljivo, o crkvi ili nekom drugom objektu kulture. Taj nasilni čin može da načini neprocenjivu štetu osobi ili osobama (a isto važi i za druga živa bića). Da li je ona veća ili manja od fizičke povrede, zavisi od toga šta se poredi.

Naravno, ne postoji, ni rangiranje tipa: to što mi njima radimo nije ništa prema onome što oni nama rade. Najpre zato što je nasilje upereno protiv javnog dobra, tako da se rušenjem ili paljenjem „stvari" nanosi šteta svima, i tu nema naše i vaše štete. Ovde ima smisla uzeti jedan primer koji je od posebne važnosti.

Ako se demolira radnja, banka, restoran ili bilo koja druga poslovna prostorija, nema smisla reći da to nije ništa, recimo, što smo mi učinili Slovencima u poređenju sa onim šta oni čine nama. Jer je sve što posluje u Srbiji srpsko u smislu da podleže zakonima Srbije i u tom smislu da su srpske vlasti odgovorne da ih štite po zakonu. To što su vlasnik ili vlasnici stranci, nema nikakve veze sa time čiji su, u pravnom smislu, preduzeće, banka ili prodavnica. Nasilje je nad nečim što je srpsko, u smislu zakonskih prava i obaveza.

Isto, naravno, važi i za počinioca nekog nasilja. Kada se kaže da mi ne činimo ništa strašno njima prema onome što oni čine nama, to znači da se ministar identifikuje sa, recimo, onim koji demolira strano preduzeće.

Blog LDP, 22.02.08.

Povezani članci:

• Kultura nasilja

  Aprila 1968. godine vatra je pojela frankfurtske robne kuće Šnajder i Kaufhof. Podmetnuli su ga umetnici, i oni koji su u međuvremenu digli ruke od umetnosti, a pridružila im se i ćerka jednog sveštenika. Svi sa visokim obrazovanjem u oblasti književnosti. Bio je to veoma opasan savez između političkog slepila estetike i estetičkog slepila simpatizera terorizma.

• Ljudi kao dokaz

  Ulice Beograda zasute su obilatom količinom soli koja se izmešala sa prašinom, sivobele su, kao i prljavi automobili. Po njima jurcaju horde nezadovoljnika koji lome toponime pred kojima inače čekaju vize, u kojima inače statusno navaljuju na hamburgere i fritezirane krompire, ili, "u okviru porodice" kupuju, pogotovo ukoliko je u dodacima dnevne štampe objavljeno da je "tamo", u "Merkatoru", nešto jeftinije.

• Najava 326. emisije

  24.mart, dan kada su poleteli prvi tomahavci na prestoni Beograd, kada je počelo dodatno razaranje ove zemlje, u javnosti je prošao skoro nezapaženo. Vladini mediji su nas izvestili o tom datumu kao da se radi o Avganistanu, a Politika nam je donela specijalni intervju sa tadašnjim komandantom ratnog vazduhoplovstva koji kaže kako smo tada od Rusa tražili neke rakete, koje nam nikada nisu poslali...

• Najava 339. emisije

  Letos su se tukli monasi, pa vaterpolisti, pa arhitekte jedne poznate projektantske kuće, pa odbornici SRS, a završilo se juče sa učenikom. Nasilje se širi Srbijom kao virus za koji lek treba da pronađu oni koji su ga pustili iz laboratorije. 

• Nasilje kao izborna strategija

  U skorašnjim intervjuima i Koštunica i Nikolić su se trudili da uvere strane investitore da nemaju čega da se plaše ako oni dođu na vlast. Najopštiji argument je da politička neslaganja i rđavi diplomatski odnosi nisu razlozi da privrednici iz tih zemalja, „koje nam nisu prijatelji“, zaobilaze Srbiju.