Najpre dva navoda iz napisa Vojislava Koštunice iz 1996. objavljenom u „Obrazu“. Duži nudi odličnu ocenu rezultata srpske politike:

“Srbi su danas izgubili neopisivo mnogo. Taj gubitak je ne samo politički i nacionalni, već duhovni i moralni. Dva poslednja veka srpske istorije su obesmišljena. Moglo se i drugačije i pametnije. Ali oni koji su nasuprot poukama svekolike srpske istorije smatrali da u najvećim iskušenjima po narod treba odlučivati bez naroda nisu mogli drugačije. Oni koji su nacionalni program sveli na puko, beznačelno i beskrupulozno nastojanje da vlast očuvaju po svaku cenu – drugačije nisu mogli. Ako oni drugačije nisu mogli, onda iz ovoga sleduje samo jedan zaljučak: Drugačije se može i drugačije postaje mogućno samo bez njih. Ovo nije nikakav politički stav, već običan zdravorazumski zaključak.“

Kratki navod danas ima neočekivanu dubinu: “Ne može se vladati bez krivice.”

Danas kada se najavljuje vanredno stanje, valja razmisliti o tome gde su vladari Srbije doveli zemlju i kolika je njihova krivica. Vanredno stanje, međutim, ima za cilj da se krivica prebaci na druge. A biće velika, jer će šteta biti velika.

Protiv koga se uvodi vanredno stanje? Objašnjenja koja se daju, da je to odgovor na očekivano proglašenje nezavisnosti Kosova i na slanje misije Evropske unije na Kosovo, nemaju smisla. Uvođenjem vanrednog stanja se ne može uticati ni na odluku Kosova niti na odluku Evropske unije. Razlozi mogu biti samo drugi. Njih ne moramo dugo da tražimo.

Prvi razlog je lako vidljiv: reč je o uspostavljanju kontrole nad onima koji se ne slažu da je potrebno kosovskoj politici žrtvovati približavanje Evropskoj uniji. Oni bi lako mogli da budu većina sutra, ako nisu već danas. Ukoliko se uvede vanredno stanje, ta se činjenica, misli se, može zanemariti. Pre svega zato jer se računa sa oportunizmom onih koji bi trebalo da ih zastupaju, a to je pre svega Demokratska stranka. Što se drugih tiče, njima sleduje etiketa izdajnika, što se očekuje da oni shvate kao pretnju.

Drugi se razlog takođe može relativno lako videti. Najverovatnije se planira da se uzburka sever Kosova, što će se možda uzeti i kao formalno opravdanje za uvođenje vanrednog stanja. Time će se dodatno zaglušiti glasovi svih onih koji misle drugačije. Jasno je da će se vlast time unapred osloboditi od svake krivice, a toga će biti mnogo. U tom smislu se duži navod iz Koštuničinog napisa može čak smatrati proročanskim.

Koje će biti posledice vanrednog stanja? Politički posmatrano, njome će se neslaganja preneti iz ustanova na ulicu. To je sve već viđeno u vreme vladavine Slobodana Miloševića. Jer, kada vlast prebaci krivicu na narod, narod će od vlasti tražiti odgovornost. (Zanimljivo je, uz put ima smisla primetiti, da je Koštunica u pomenutom napisu toga bio svestan i pozivao je narod da preuzme odgovornost.) Koji će intenzitet tih sukoba biti teško je reći, ali ovo što sada vlasti u Srbiji rade znalo je da bude uzrok i za građanski rat. O velikoj je krivici reč, o čemu bi posebno trebalo da razmišlja predsednik Srbije.

Sa ekonomske tačke gledišta, posledice nije lako precizno utvrditi, ali one bi svakako bile negativne i veoma verovatno značajne. Dovoljno je da presuše izvori finansiranja pa da pad potrošnje i ulaganja bude dramatičan. A ako novac krene da beži iz zemlje, preti veoma ozbiljna kriza. U tome neće dobro proći ni Radikali, jer će biti više nego saučesnici i neće više imati šta da ponude ni starim niti novim gubitnicima.

U demokratijama, vlasti koje stoje pred ovakvim porazom pred kakvim stoje danas u Srbiji daju ostavke i traže obnavljanje legitimnosti na izborima, vođeni javnim interesom. Kao što lepo kaže sam Koštunica. Jer su spremni da priznaju krivicu. Srpske će vlasti krenuti drugim putem ako uvedu vanredno stanje.

pescanik.net, 11.02.08.

Povezani članci:

• Šta je Evropska Unija?

  Ishod referenduma u Irskoj izaziva različite komentare čiji sadržaj u velikoj meri zavisi od toga kako ko vidi Evropsku uniju. Ne nedostaju mišljenja o tome šta je rđavo u Evropskoj uniji i zbog čega ona nije naročito popularna u mnogim zemljama članicama. Nepopularnost se, naravno, uzima kao negativno političko svojstvo. Šta, međutim, ona govori o samoj Evropskoj uniji?

• Državna tajna

  Reakcija srpskih vlasti na kosovsku nezavisnost, tj. plan o tome kako će se reagovati, proglašen je za državnu tajnu.
  Jer, kaže se, ne bi trebalo otkrivati karte protivniku, pošto bi on to mogao da iskoristi kod odlučivanja šta da čini. Koliko je to obrazloženje uverljivo?

• Evropa donosi izvesnost

  Dakle, ako ne zatražimo prijem u Evropsku uniju po jasnim pravilima koja se postavljaju pred svaku od država koja to traži, naći ćemo se u ponižavajućoj i nedostojanstvenoj poziciji da naš ekonomski položaj i svaka naša privredna akcija zavise od milosti Evropske unije i od njenog interesa da pripitomi i Srbiju, kad je geografski već tu, u jednoj balkanskoj dolini. Ako uđemo u evropski proces, imaćemo i pravo da "bez saginjanja" tražimo ono što spada svakome ko je sa Briselom potpisao ugovor o pristupanju. 

• Gde ste biznismeni

  Najsvežiji primer reagovanja poslovnih krugova na političke prilike u zemlji bio je bežanje investitora sa Beogradske berze u vreme trodnevnog predsednikovanja Parlamentom radikala Tomislava Nikolića. Nikakvi javni proglasi i obraćanja nisu bili potrebni, poslovni ljudi pakovali su kofere i odlazili iz Srbije, a Berza ne može da se oporavi do današnjih dana.

• Kako će Srbija u Evropsku uniju?

  „U Evropsku uniju može da uđe samo cela Srbija“. Ima već izvesno vreme kako srpski premijer i dvorska svita oko njega ponavljaju ovu misao, a sve povodom dolaska Euleksa, misije Evropske unije na Kosovo i njihove opsesije da taj dolazak zapravo znači otimanje (odavno izgubljenih) 15 odsto srpske teritorije.