29. aprila 2008. lider LDP-a Čedomir Jovanović položio je venac na Mostu Suade Dilberović i Olge Sučić, koje su tu poginule kao prve žrtve rata u Sarajevu, rekavši da su izrazi izvinjenja za greške pojedinaca izgubili svaku težinu u Bosni i Hercegovini.

"Oni koji su ih ubili učinili su i Srbiju žrtvom i ona će to i biti sve dok se sama ne promeni. Posle toliko godina više nije dovoljno reći da je Karadžiću i Mladiću mesto u Hagu. Mislim da to tako malo znači porodicama žrtava i da gotovo više ništa ne znači ovoj zemlji. To je danas potreba i same Srbije više nego bilo koga drugog", rekao je Jovanović.

On je rekao i da su 15-godišnji dečaci pre dva meseca trčali Beogradom rušeći i paleći sve pred sobom, uzvikujući "Nož, žica, Srebrenica" i "Ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji", uvereni da tako brane Srbiju.

"Ta deca nikada nisu bila na Kosovu, bili su u pelenama dok se u Bosni ratovalo. Neki od njih će se za 10 ili 15 godina stideti toga što su uradili, a drugi će biti kandidati za neke nove Karadžiće i Mladiće, ukoliko mi ne budemo imali snage da promenimo Srbiju i od nje napravimo normalnu zemlju. Svi oni su žrtva licemerja, nesposobnosti i kukavičluka srpskih političara, koji nemaju snage da genocid nazovu genocidom i zločinca zločincem", kazao je Jovanović.