Kada neko "presoli" u svom kazivanju ne kaže mu se ono što se tako često čuje drugim povodom - Neka ti je na zdravlje i na spasenje. To je znao urednik lista Pravoslavlje ali je sa kazivanjem nekog A. Đurića uistinu zlo prošao objavivši ono u broju 949 o legendarnom ratniku Živojinu Laziću koji je stavio jabuku na grob J. B. Tita i vojnički mu pozdrav iskazao. Ovu neveselu zgodu je beogradska Republika (br. 392-395, 1. 11-31. 12. 2006) prenela, ali priči ni tu ne bi kraja i sva je prilika kraja skoro ni biti neće jer se kod nas laže iz nadahnuća i za potrebe struktura moći.

U Pravoslavlju (15. 12. 2006) se oglasio sin onog legendarnog ratnika, Dragoljub Lazić lično.
Ovaj čovek je "junak" priče i zaista je zapanjen ponašanjem i to ne krije. Bez gneva govori da je on sin starog ratnika, da otac nije bio ucenjen, niti je išta tačno u priči A. Đurića. Priča je izgleda bila "drukčija", kaže mlađi Lazić, jer je "možda moj otac i bio 'preslišavan' zbog odlaska na Nepomenikov grob i otuda ova detektivsko-špijunska priča koja ima jednu veliku falinku - nijedan od sinova Živojina Lazića nije nikada živeo u Novom Sadu" i živi su te se jedan ovde i oglašava povodom onoga što ga je snašlo. "Nije bilo nikakvih pretnji", nastavlja Dragoljub Lazić, "ni mantila ni revolvera pod ogrtačem. Sve te priče su besmislene i netačne", ali šta je tu je.

Slavni ratnik je cenio J. B. Tita kao državnika i vojnika i to je izložio u mnogo navrata pa i u objavljenoj knjizi svojih sećanja. U njemu je video vojnika koji je "dobio bitku na Sutjesci kao ja na Ceru, on je jurio Švabe, ja jurio Švabe, obojica smo ratovali i obojica pobedili". Sin starog ratnika kaže da se ovde i sada radi o "ideološkim zaslepljenicima" koji jednostavno ne govore istinu već se ulaguju sadašnjim moćnicima, dok svojevremeno nisu smeli ni reč da progovore protiv Nepomenika koji je daleke 1959. odao državne i vojne počasti senima ratnika koji počivaju na Zejtinliku i vencem poslao pozdrav senima vojnika u talasima "plave grobnice". Sve ostalo, pa i ovakvo pisanje, jednostavno je sejanje mržnje koja je starom ratniku bila odvratna - kao što je odvratna i njegovom sinu Dragoljubu.

Republika, januar 2007.  

Povezani članci:

• Josip Broz Tito to the Rescue

  Koji je ovo žanr? Posle pomirenja sa Slobodanom Miloševićem evo i pomirenja sa Titom. Kako njih dvojicu pomiriti? Pragmatizam je to politički, može se reći, a tu sve ide sa svim. 

• Pošto će Srbija biti sutra?

  U karikaturi, konačna vest o prodaji državnih 83,3 odsto kapitala DDOR-a "Novi Sad" za 220 miliona evra, sada počinje da se prikazuje kao povoljna, gotovo samo iz jednog razloga - zato što se polazi od prognoze da bi cena ove kuće iduće godine bila još manja. Ima li gore vesti za jednu državu u tranziciji kada posle sedam godina kontinuiranog porasta cena njenih finansijskih institucija dođe na prelomnicu, to jest kada ta cena naglo počne da pada zbog porasta "političkog rizika", a ne zbog zasićenja tržišta. 

• Pogo za Miroslava Krležu

  Ako ništa drugo, tvoj čitalački paralelni život, onaj u kojem te nisu poznavali i o kojem ništa suvislo nisu znali tvoji drugari iz zadimljenih klubova i sa haotičnih koncerata, činio je da još tada naslutiš postojanje Pukotine, one kroz koju će veoma brzo iscuriti vaše Tajno Bratstvo, da biste se raslojili na one koji su se samo-malo-zezali-jer-su-bili-mladi, i na manjinu koja, koliko god se menjale njene životne okolnosti, zapravo nikada nije zaboravila pevane, pisane i proživljene pouke svojih nježnih godina, menjajući se i sazrevajući sa njima, a ne njima uprkos.

• Pravoslavna geopolitika

  Topos i utopos pravoslavne geopolitičke mašte. Prošla su vremena kada je i kroz srpsku mitologiju prolutao motiv Carstva koje se preselilo na nebo. Srbi su trenutno u fazi prizemljenja i sa neba ne očekuju ništa dobro. Šta je zaista pravoslavna geopolitika " Gospodnja je zemlja i sve što je ispunjava , vaseljena i svi koji u njoj žive ..." (23. Psalam).

• Problem kalendara - između jevanđelja i astronomije

  Godinama Srbi i Rusi - i još neki pravoslavci - imaju na Zapadu problema sa svojim julijanskim kalendarom kojeg se drže SPC, zatim RPC i Jerusalimska patrijaršija, Sinaj i Sveta gora u Grčkoj. U zemljama u kojima je davno prihvaćen gregorijanski kalendar to stvara probleme vernicima kod proslave najvećih hrišćanskih praznika, posebno Uskrsa. "Kalendarsko pitanje" nije samo njihovo, nije novo ali je nesumnjivo komplikovano i ni na pomolu nema zadovoljavajućeg rešenja.