Index animi sermo[1]
(ili: O narodnjačkoj duši)

Pravnička je tuga pregolema –
u Srbiji paragrafa nema,
da izbrišu potpis od penkala,
kojeg nama Jevropa je dala!

„Sve što ovaj Pakt u sebi krije,
poništiću kao da ga nije“ -
poručuje Voja nama svagda.
Ovde nema: Pacta sunt servanda! [2]

„Proklet da je EU Ugovore“ –
Voja-Toma-Velja tvrdo zbore,
neće ništa Jevropi prodavat`,
jer je u njih - manus manum lavat! [3]

Gde je Voja paraf udario,
potpis ni da nije privirio,
džaba pero oštri onaj mali –
jer: „Derogo mandat generali!“ [4]

„Overiste pečatom Judinim
što uglavih i ja sâm sa njinim
Ren-Solanom i svih dvaes` sedam,
te sad bolno trpim culpam meam!“ [5]

Diversi diversa putant - [6]
to ne priznaje Vojin ađutant,
već celom svetu objavljuje rat,
sve krešteć`: „Ovo je Trojni pakt!“

„U Evropu nećeš dugo, dugo,
Srbijice moja slatka tugo,
Evropa i ti, to je nostra cosa!“
No, dilatio in lege est odiosa! [7]

„Oteše nam i Kosovo ravno,
što izgubi Sloba još odavno!“
Za tu tešku ranu samo Voja  mari –
inter malleum et incundem versari. [8]

Skuplja narod i govore drži,
svu Evropu On verbalno prži!
Govor otkriva  posrnuli um:
„Communio est mater rixarum!“ [9]

Sve prenosi javni er-te-es
da raspiri narodnjački bes.
Hajd` krenite zborit` nešto drugo –
jer  nihil est incertius vulgo! [10]

Pravnička je tuga pregolema -
svako svakog tu po glavi lema,
otkaz`o je pravnički silabus,
u Srbiji rebus sic stantibus! [11]