Ukupan iznos novca u nekoj zemlji nije kapital. Da bi bio kapital, novac mora da se investira ili koristi na produktivan način (radi sticanja dobiti), obično putem ulaganja radi stvaranja dobara ili usluga, dakle, na komercijalni, poslovni način. Ako neko koristi svoja kola samo kao sredstvo ličnog transporta, kola predstavljaju njegovo vlasništvo, ali ne i njegov kapital. Ali ako koristi kola kao taksi, kola postaju njegov kapital. Finansijska ili tržišta kapitala su tržišta poput ostalih, sa jedinom razlikom - što se ne radi o robama, uslugama ili radnoj snazi, već o kapitalu u užem, finansijskom smislu. Ujedno, to su četiri osnovna tržišta koja postoje u skoro svim tržišnim privredama. Sredstva tržišta kapitala, hartije od vrednosti, u papirnom su obliku i njima se trguje elektronski. Pošto je predmet trgovine danas uglavnom dematerijalizovan, izraz «hartije od vrednosi» nije odgovarajući, ali ću ga ovde zadržati zbog ustaljene navike pri korišćenju tog termina u naučnim, poslovnim i generalno javni krugovima. Većina današnje trgovine na kapitalnim tržištima se obavlja putem razmene dematerijalizovanih vlasničkih prava. Naravno, osnovna svrha te razmene ili trgovine je zarada.  

Tržište kapitala u Srbiji

Povezani članci:

• Šta ostade od kapitalizma?

  Povrh svega, vodeći menadžeri firmi koje su zabeležile gubitke i koje bi trebalo da bankrotiraju, a da oni ostanu bez posla, ne samo da nastavljaju da rade, nego i zadržavaju visoke plate... 

• Dada

  Gosti: Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište, Dragoljub Stošić iz Unije sindikata, Bogdan Ivanišević iz Human Rights Watch-a, Jelena Milić iz Foruma za međunarodne odnose
  Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

• Kapitalizam bez bankrotstva je kao religija bez pakla

  Da li pad svetskog finansijskog sistema ima efekat pada Berlinskog zida? Da li će se nepunih 20 godina posle pada komunizma srušiti i kapitalizam?

• Kapitalizam i odgovornost

  Ovde će najpre biti reći o nedoslednosti onih koji smatraju da je višak propisa uzrok finansijske krize, a potom o problemima sa kojima se suočavaju oni koji se zalažu za veću državnu kontrolu. Na kraju će biti reči o intelektualnoj odgovornosti liberala ili neoliberala.

• Pošto će Srbija biti sutra?

  U karikaturi, konačna vest o prodaji državnih 83,3 odsto kapitala DDOR-a "Novi Sad" za 220 miliona evra, sada počinje da se prikazuje kao povoljna, gotovo samo iz jednog razloga - zato što se polazi od prognoze da bi cena ove kuće iduće godine bila još manja. Ima li gore vesti za jednu državu u tranziciji kada posle sedam godina kontinuiranog porasta cena njenih finansijskih institucija dođe na prelomnicu, to jest kada ta cena naglo počne da pada zbog porasta "političkog rizika", a ne zbog zasićenja tržišta.